Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 -По1 - 2/25 од 27.03.2025. године делимичним усвајањем жалбе ВЈТ у Краљеву, Посебно одељење за сузбијање корупције, преиначена је пресуда Вишег суда у Краљеву, Посебно одељење за сузбијање корупције К По4 57/22 од 04.09.2024. године, само у погледу одлуке о кривичној санкцији, тако што су окривљени, због кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица у саизвршилаштву у продуженом трајању из члана 227. став 2. у вези става 1. у вези члана 33. и 61. Кривичног законика, за које су првостепеном пресудом оглашени кривим, осуђени и то окривљени ББ, на казну затвора у трајању од 1 (једне) године, која ће се извршити у заводу за извршење казне затвора, а окривљена АА, на казну затвора у трајању од 10 (десет) месеци, која ће се извршити у просторијама у којима окривљена станује, уз примену електронског надзора, које просторије не сме напуштати, осим у случајевима прописаним законом који уређује извршење кривичних санкција, с тим што је одређено да ће, уколико окривљена једном у трајању преко 6 часова или два пута у трајању до 6 часова самовољно напусти просторије у којима станује, суд одредити да остатак казне издржи у Заводу за извршење казне затвора, док су - жалба јавног тужиоца ВЈТ у Краљеву, Посебно одељење за сузбијање корупције, у осталом делу, као и жалбе бранилаца окривљених, одбијене као неосноване и првостепена пресуда је у непреиначеном делу потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости благовремено је поднео бранилац окривљене АА, адвокат Драган Јелић, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП и повреде кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји поднети захтев и преиначи другостепену пресуду и окривљену одлободи од оптужбе или да обе нижестепене пресуде укине и предмет врати на поновну одлуку нижестепеном суду.

Врховни суд је, на основу члана 486. став 1. и 487. став 1. ЗКП одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета заједно са поднетим захтевом за заштиту законитости, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљене АА, је недозвољен.

Одредбом члана 484. ЗКП прописано је да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за његово подношење (члан 485. став 1. ЗКП).

Када се захтев подноси због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1) ЗКП) окривљени преко свог браниоца, а и сам бранилац који у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени (члан 71. тачка 5) ЗКП), такав захтев може поднети само из разлога прописаних одредбом члана 485. став 4. ЗКП, дакле ограничено је право окривљеног и његовог браниоца на подношење захтева за заштиту законитости у погледу разлога због којих могу поднети овај ванредни правни лек и то таксативним набрајањем повреда које су учињене у првостепеном поступку и поступку пред апелационим односно другостепеним судом и то због повреда одредаба члана 74., члана 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1) члана 439. тачка 1) до 3) и члан 441. став 3. и 4. ЗКП.

При томе, обавеза навођења разлога за подношење захтева због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1. ЗКП), подразумева не само формално означавање о којој повреди закона се ради, већ и указивање на то у чему се она састоји.

Бранилац окривљене АА као разлог подношења захтева, наводи битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП и у вези са тим наводи да изведени докази – прегледи финансијске аналитике, на којима је првостепени суд засновао своју пресуду, нису прибављени на законит начин, јер није познато ко их је у поступку прибавио, нити од кога су прибављени, јер нису одузети уз потврду о привремено одузетим предметима. Такође, бранилац наводи да није познато ко их је сачинио и дао налог да се сачине, као и да у списима нема записника ни службене белешке о прегледу просторија „Princess ...“, нити о присуству одговорног лица, ни било каквог акта којим би се потврдило да су документи или евиденције изузети уз поштовање законом прописаних правила и да је овлашћено лице поступало у границама својих законских надлежности.

По оцени Врховног суда, из изложених навода захтева произилази да бранилац окривљеног повреду поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, због које је подношење захтева за заштиту законитости дозвољено, само формално истиче, имајући у виду да садржински не образлаже правну природу истакнуте повреде, указивањем у чему се састоји незаконитост, већ исту образлаже оспоравањем веродостојности предметних доказа, суштински истичући да „не постоји траг“ да је радња њиховог прибављања извршена законито, што представља чињенично питање, а не правно валидан основ за оцену њихове незаконитости у смислу члана 84. ЗКП. Наиме, по оцени Врховног суда, сама чињеница да одређени документи нису праћени потврдом о привременом одузимању или да нису пронађени уз прописани формални акт, не чини их аутоматски незаконитим, уколико су прибављени у оквиру овлашћења државних органа, док бранилац окривљене, наведено користи као основ само за тврдњу да до прибављања доказа није могло доћи законито, чиме заправо преиспитује начин на који су судови ценили и тумачили доказе, што све представља повреду одредбе члана 440. ЗКП.

Бранилац надаље у захтеву оспорава и разлоге које је у вези са напред наведеном повредом закона, дао другостепени суд, и тиме, по оцени Врховног суда, указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП.

Поред овога, бранилац у захтеву истиче и повреду кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП и у вези са тим у захтеву износи сопствени став да понашање окривљене како је описано у изреци, не испуњава законске елементе кривичног дела за које је оглашена кривом, јер се ради о „нечињењу“, без конкретне радње и без постојања узрочно - последичне везе, као и доказа да је истима проузрокована штетна последица.

Из изложених навода захтева произилази да бранилац окривљене и ову повреду закона, због које је подношење захтева за заштиту законитости дозвољено, само формално истиче, док суштински тврди да у конкретном случају нису доказане све чињенице које су од значаја за постојање бића предметног кривичног дела, дакле, оспорава правилност оцене доказа и чињеничних закључака нижестепених судова, што представља повреду одредбе члана 440. ЗКП.

У вези са тим, бранилац указује и на повреду одредбе члана 395. ЗКП, навођењем да је суд одбио поједине доказне предлоге одбране, услед чега је чињенично стање остало неутврђено.

Како, из изнетих навода произилази да бранилац окривљене у захтеву за заштиту законитости, као разлог побијања правноснажних пресуда, само формално означава повреде закона због којих је подношење захтева дозвољено окривљеном преко браниоца (члан 438. став 2. тачка 1) и члан 439. тачка 1) ЗКП), док суштински указује на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање (члан 440. ЗКП), повреду поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП, као и на повреду одредбе члана 395. ЗКП, што нису законски разлози због којих је у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП дозвољено подношење овог ванредног правног лека окривљеном и његовом браниоцу због повреде закона, то је Врховни суд захтев браниоца окривљене АА, оценио недозвољеним.

Са свега изложеног, а на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП, донета је одлука као у изреци решења.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Председник већа-судија

Андреа Јаковљевић,с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Светлана Томић Јокић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић