
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Кзз 850/2025
09.07.2025. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Милене Рашић, председника већа, Гордане Којић, Александра Степановића, Слободана Велисављевића и Светлане Томић Јокић, чланова већа, са саветником Врховног суда Весном Зарић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног Стевана Грчића, због кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног Стевана Грчића - адвоката Стевана Лазића, поднетом против правноснажних решења Вишег суда у Сремској Митровици Спк-6/25 од 25.04.2025. године и Апелационог суда у Новом Саду Кж2 СПК 2/25 од 12.05.2025. године, у седници већа одржаној дана 09.07.2025. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољен захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Стевана Грчића - адвоката Стевана Лазића, поднет против правноснажних решења Вишег суда у Сремској Митровици Спк-6/25 од 25.04.2025. године и Апелационог суда у Новом Саду Кж2 СПК 2/25 од 12.05.2025. године.
О б р а з л о ж е њ е
Решењем Вишег суда у Сремској Митровици Спк-6/25 од 25.04.2025. године према окривљеном Стевану Грчићу на основу члана 211. став 1. тачка 3) ЗКП продужен је притвор који је одређен решењем судије за претходни поступак Кпп 13/25 од 09.03.2025. године, а који је задњи пут продужен решењем Кв 181/25 од 28.03.2025. године. Истим решењем је одлучено да притвор може трајати до упућивања окривљеног у Завод за извршење кривичних санкција али најдуже док не истекне време казне затвора у трајању од три године и десет месеци на коју је осуђен пресудом Спк 6/25 од 25.04.2025. године.
Решењем Апелационог суда у Новом Саду Кж2 СПК 2/25 од 12.05.2025. године одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног изјављена против решења Вишег суда у Сремској Митровици Спк-6/25 од 25.04.2025. године.
Бранилац окривљеног Стевана Грчића - адвокат Стеван Лазић захтев за заштиту законитости поднео је против правноснажног решења Апелационог суда у Новом Саду Кж2 СПК 2/25 од 12.05.2025. године, али из образложења захтева прозилази да га подноси против оба правноснажна решења, због „повреде закона“, са предлогом да Врховни суд усвоји поднети захтеви, преиначи побијана решења и окривљеном укине притвор.
Врховни суд је у седници већа, испитујући захтев за заштиту законитости браниоца окривљене у смислу одредби члана 487. Законика о кривичном поступку, оценио да су испуњени услови за одбачај захтева (члан 487. став 1. тачка 2. и 3. ЗКП).
Када се захтев подноси због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1. ЗКП) окривљени преко свог браниоца, а и сам бранилац који у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени (члан 71. тачка 5. ЗКП), такав захтев може поднети само из разлога прописаних одредбом члана 485. став 4. ЗКП, дакле ограничено је право окривљеног и његовог браниоца на подношење захтева за заштиту законитости у погледу разлога због којих могу поднети овај ванредни правни лек и то таксативним набрајањем повреда закона које су учињене у првостепеном поступку и у поступку пред другостепеним судом и то због повреда одредаба члана 74, члана 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члана 439. тачка 1) до 3) и члана 441. став 3. и 4. ЗКП.
Одредбом члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП прописано је да ће Врховни касациони суд у седници већа решењем одбацити захтев за заштиту законитости ако је недозвољен (члан 482. став 2, члан 483. и члан 485. став 4. ЗКП).
Бранилац окривљеног као разлог подношења захтева за заштиту законитости не истиче ни један разлог прописан одредбом члана 485. став 4. ЗКП, већ наводи да не стоје разлози за продужење притвора прописани чланом 211. став 1. тачка 3) ЗКП, јер је окривљени осуђено лице чија кривица је утврђена обзиром да је потписао споразум о признању кривичног дела, дакле кривични поступак је окончан правноснажном пресудом и нема потребе више користити нужну меру ради несметаног вођења кривичног поступка. Поред наведеног, бранилац истиче и да се у конкретном случају не наводи нити једна околност која указује да ће окривљени поновити дело ако се нађе на слободи.
Изнети наводи браниоца окривљеног у битном представљају оспоравање оцене суда о постојању разлога за продужење притвора, као и разлоге дате за такву оцену, а што не представља законски разлог због којег је, у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП, дозвољено подношење овог ванредног правног лека окривљеном и његовом браниоцу због повреде закона, па је Врховни суд захтев браниоца окривљеног оценио недозвољеним.
Из напред изнетих разлога, Врховни суд је на основу одредаба члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП у вези члана 485. став 4. ЗКП одлучио као у изреци овога решења.
Записничар-саветник Председник већа-судија
Весна Зарић,с.р. Милена Рашић,с.р.
За тачност отправка
Заменик упрaвитеља писарнице
Миланка Ранковић

.jpg)
