Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужилац је благовремено изјавио ревизију, због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Врховни суд је утврдио да је ревизија тужиоца дозвољена на основу члана 403. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку („Службени гласник Републике Србије“ бр. 72/11 ... 10/23), па је испитао побијану пресуду на основу члана 408. тог закона и утврдио да ревизија није основана.

У поступку доношења побијане пресуде није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности, а ни битна повреда из члана 371. став 1. која би представљала разлог за ревизију према члану 407. став 1. овог закона. Другостепени суд је прихватио чињенично стање утврђено првостепеном пресудом и код доношења пресуде поступио у складу са одредбама члана 394. тачка 4. и члана 396. став 1. ЗПП, дајући оцену о правном значају чињеница битних за примену материјалног права.

Према чињеницама утврђеним у спроведеном поступку, тужилац је заједно са својим дедом, сада покојним ВВ, са којим је имао закључен уговор о доживотном издржавању од 26.10.2004. године, приступио закључењу уговора о уређењу начина коришћења заједничке имовине од 16.02.2006. године са ББ, овде туженом и њеним сада покојним супругом ГГ, у садржини којом констатују да уговорници АА, ББ и ГГ заједнички користе шупу за складиштење дрва на источној страни зграде и гаражу за паркирање возила на западној страни зграде, да ће АА у релативно скором времену реконструисати стамбени објекат на северној страни дворишта и у оквиру реновиране куће направити себи гаражу и оставу, до тада ће се постојећа гаража и шупа у саставу зграде на јужној страни користити на исти начин, а од момента реконструкције зграде на северној страни дворишта ББ и ГГ постају власници шупе од 13 квадрати и гараже од 10 квадрати на западној страни куће, а да су након овако закљученог уговора ББ и ГГ по основу сопственог рада власници зграде од тврдог материјала површине 90 квадрата која се налази на јужној страни кат. парц ... КО ... са стамбеним просторијама у приземљу и спратом, док ће власници шупе и гараже постати тек након што уговарач АА изврши реконструкцију зграде на северној страни дворишта.

После смрти ВВ, тужилац није спровео уговор о доживотном издржавању, већ је у оставинском поступку решењем од 25.01.2012. године тужиочева мајка ДД оглашена наследником на целокупној имовини покојног ВВ, те и на овде спорној шупи и гаражи у саставу објекта број 2. Потом, закључен је уговор о поклону 03.02.2015. године између тужиоца као поклонопримца и његове мајке ДД као поклонодавца, којим је као предмет поклона наведена кат. парц ... КО ..., стамбени објекат - кућа, објекат број 1, површине 66м2 и реални део од 28/90м2 објекта број 2, површине у габариту 90м2 на истој парцели и двориште уз стамбене објекте површине 1.01,59ха, све уписано у ЛН ... КО ... . Овај уговор је закључен у току трајања парнице, која је окончана правноснажном пресудом Основног суда у Прокупљу П 1063/14 од 19.06.2015. годние којом је утврђено да су у тој парници тужиоци ГГ и ББ власници на по ½ породичне стамбене зграде број 2, која се састоји од приземља и спрата на кат. парц. ... у лн. ... КО ... - ..., површине у основи од 90м2 и трајни су корисници од по ½ на земљишту под стамбеном зградом број 2 чија је површина 90м2 и земљишту уз стамбену зграду чија је површина 0.01,59ха, све на кат. парц. ... КО ... чија је укупна површина од 1.03,15ха, што су тужени ДД и тужилац по тужби главног мешања АА дужни да признају и дозволе тужиоцима да се код РГЗ СКН у Прокупљу упишу као сувласници и трајни сукорисници у наведеним деловима, а одбијен као неоснован тужбени захтев по тужби за главно мешање АА да се утврди да је власник дела зграде број 2 у приземном делу - гараже у површини од 15,92м2 и помоћног објекта - шупе у површини од 11,86м2, по основу уговора о доживотном издржавању Р 419/04 од 26.10.2004. године

Код изнетог чињеничног стања, правилно је другостепени суд одлучио када је тужбени захтев у целини одбио као неоснован. Према разлозима побијане пресуде, уговором од 16.02.2006. године имовином је располагао пок. ВВ као њен титулар, а не тужилац који је уговор закључио као уговорна страна која се сагласила да се смањи имовина обухваћена уговором о доживотном издржавању на начин како је наведено у уговору. Овај уговор као израз воље и саглашавања примаоца и даваоца издржавања са последицама у погледу обима имовине која се по уговору о доживотном издржавању преноси на тужиоца као даваоца издржавања, није правно ништав у целини, нити су делимично ништаве поједине одредбе тог уговора, у смислу члана 103. и 105. Закона о облигационим односима. Неоснован је тужбени захтев у делу о траженом утврђењу да је тужилац по основу уговора о поклону од 03.02.2015. године власник реалног приземног дела објекта број 2, оставе за дрва од 12м2 на левој страни и гараже од 16м2 на десној страни објекта - породичне стамбене зграде, јер не производи правно дејство зато што је његов основ недопуштен у смислу члана 51. став 2. и 53. став 2. и 3. Закона о облигационим односима. Изнети закључак заснован је на оцени утврђених чињеница о држању тужиоца, спровођење оставинског поступка иза пок. ВВ уз доношење деклараторног оставинског решења, учешћу тужиоца и његове мајке у својинској парници у току чијег трајања су приступили закључењу уговора о поклону, са намером да се осујете права тужене на спорној гаражи и шупи као приземном делу стамбене зграде број 2, насупрот томе да нико из неправа или злоупотребе права не може извући право.

Ревизија тужиоца није основана у оспоравању правилности и законитости побијане пресуде.

Неосновано се ревизијом тужиоца указује да другостепени суд прекорачује тужбени захтев када утврђује чињенично стање не отварајући расправу. Другостепени суд то не чини када у оквиру чињеничног утврђења првостепеног суда другачије оцењује значај битних чињеница које је првостепени суд утврдио. Другостепена пресуда није захваћена битном повредом из члана 396. у вези члана 355. став 5. ЗПП, како се у ревизији указује. Разлози о битним чињеницама и примени материјалног права наведени су у образложењу побијане пресуде, и то су разлози због којих је одбијен тужбени захтев којим је примарно тражено да се утврди да је ништав и да не производи правно дејство уговор од 06.02.2006. године у целости, а евентуално да се утврди да је тај исти уговор ништав у појединим одредбама, као и за утврђење да је тужилац власник одређеног дела објекта број 2 на кат. парц. ... КО ... . Захтев за утврђење делимичне ништавости уговора, насловљен као евентуални тужбени захтев, заправо је садржан у захтеву за утврђење ништавости уговора у целини. Према изнетом, другостепеном пресудом није прекорачен тужбени захтев.

Правилност примене материјалног права у побијаној пресуди није доведена у питање наводима изнетим у ревизији.

Предметним уговором о начину коришћења заједничке имовине од 16.02.2006. године, поред уређења државинског режима, садржано је и регулисање имовинских односа, на начин да туженој и њеном покојном супругу припада објекат број 2 у основи 90м2, приземље и спрат, с тим да оставу за дрва и гаражу заједно користе са тужиоцем док тужилац себи не изгради гаражу и простор за смештај дрва на северној страни дворишта. На овај начин, сада покојни ВВ је уз знање и сагласност тужиоца, као и његов пристанак, учинио располагање правима које је имао и омогућио легализацију градње стамбеног објекта број 2 уз признато право својине туженој и њеном покојном супругу по основу сопствених улагања, док је тужиоцу уступио друга права која не укључују право својине на приземном делу објекта број 2 (остави и гаражи). Закључени уговор не прикрива неки други уговор и није привидан у смислу члана 66. истог закона. Околност претходно закљученог уговора о доживотном издржавању са уговореним преносом имовине након смрти, није представљала сметњу пуновласном уговарању и располагању од стране покојног ВВ, као тадашњег имаоца права на непокретности, да са ББ и ГГ уреди имовинске односе, поред осталог и тиме да им призна да су власници по основу сопственог рада зграде од тврдог материјала површине 90 квадрата са стамбеним просторијама у приземљу и спратом. Уз то, властан је био и да уговори режим у којем ће бити шупа и гаража у саставу те зграде на јужној страни дворишта, као и да за унука АА обезбеди право несметаног реновирања друге куће постојеће на парцели уз изградњу друге гараже и оставе. Томе противан тужилац није био, што се види и по томе да је и сам имао својство уговорне стране код закључења предметног уговора. У време закључења овог уговора о уређењу начина коришћења заједничке имовине, коју су чинила права покојног ВВ и права ББ и ГГ, тужилац је, с обзиром на закључени уговор о доживотном издржавању, могао имати очекивање, али не и право својине на непокретности, с обзиром да се уговором о доживотном издржавању имовина преноси на примаоца издржавања тек након смрти даваоца издржавања.

Тужилац је везан дејством правноснажне пресуде којом је утврђено да су тужена и њен покојни супруг власници стамбене зграде број 2, површине у основи од 90м2, која се састоји од приземља и спрата, а приземље обухвата оставу од 12м2 и гаражу од 16м2 (члан 360. став 1. ЗПП). Код изнетог, тужилац нема ни реални ни својински удео на објекту број 2 на кат. парц. ..., нити правног основа тражењу утврђења ништавости уговора закљученог 16.02.2006. године Насупрот томе, другачији учинак не може постићи позивањем на уговор о поклону који дејство не производи на правноснажно расправљена својинска права тужилаца на целини стамбеног објекта бр. 2 на кат. парц ... КО ...., те су супротни ревизијски наводи неосновани.

С обзиром да нема ни других битних повреда поступка због којих се ревизија може изјавити применом члана 407. став 1. тачка 2, 3. и 5. ЗПП, као и да је о примени материјалног права другостепени суд дао јасне и правилне разлоге које ревизијски суд прихвата, ревизија је у целини неоснована.

Према исходу спора, туженој припада право на накнаду трошкова поступка, о чему је правилно одлучено применом члана 153. и 154. ЗПП.

Из изнетих разлога, на основу члана 414. став 1. ЗПП, Врховни суд је одлучио коа у изреци ове пресуде.

Председник већа – судија

Јелица Бојанић Керкез,с.р.

За тачност отправка

Заменик упрaвитеља писарнице

Миланка Ранковић