Врховни суд је испитао побијану пресуду на основу члана 408. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11...10/23), па је нашао да ревизија није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју Врховни суд пази по службеној дужности. Ревизијски наводи којима се указује на битну повреду одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 12. и 374. став 1. у вези члана 8. ЗПП не представља дозвољен ревизијски разлог предвиђен у члану 407. ЗПП, због чега наводи ревидента у том делу нису од утицаја у ревизијском поступку.

Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је био у радном односу код туженог на неодређено време, на радном месту возача на линијама и у локалу ... . Тужилац је обавештен о забрани пушења у свим радним просторијама туженог, између осталих и у службним возилима за превоз људи и робе, те да кршење те забране представља повреду радне дисциплине за коју се може изрећи отказ уговора о раду. Упозорењем број ../20 од 21.09.2020. године, тужени је упозорио тужиоца на постојање разлога за отказ уговора о раду због непоштовања радне дисциплине из члана 179. став 3. тачка 8. Закона о раду и члана 79. став 3. тачка 20. и 27. Правилника о раду туженог. У образложењу је наведено да је послодавац 05.06.2020. године запосленом изрекао упозорење о постојању разлога за отказ уговора о раду због непоштовања радне дисциплине, јер је тужилац 21.05.2020. године, приликом доласка на посао, пушио цигарету у службеном возилу што је уочено од стране запосленог на радном месту службеника обезбеђења и унутрашње контроле, као и прегледима видео-надзора и возила у коме се осећао дувански дим са пронађеним траговима пепела. Тужилац је прихватио одговорност за кршење забране пушења наведеном приликом. Тужени је такође упозорио тужиоца да су се стекли услови за изрицање новог упозорења на постојање разлога за отказ Уговора о раду због непоштовања радне дисциплине из члана 79. став 3. тачка 20. Правилника о раду туженог, јер је тужилац дана 16.06.2020. године, вршећи послове возача, службено возило паркирао испред улаза у магацин L10, на месту где је паркирање забрањено, а након што му је службеник обезбеђења и унутрашње контроле ББ скренуо пажњу да паркирање на том месту није дозвољено, тужилац га је грубо опсовао, речима наведеним у упозорењу, што представља недолично понашање запосленог, као и недолично понашање запосленог према другом запосленом које се огледа у непристојном обраћању, увреди и псовки. Тужилац се 04.10.2020. године изјаснио на упозорење наводећи да његово непрописно паркирање није угрозило улаз у објекат спорећи да је колегу лично опсовао. Решењем број .. од 09.10.2020. године тужиоцу је отказан Уговор о раду на радном месту возача на линијама и у локалу, због непоштовања радне дисциплине са чињеничним описом као у упозорењу од 21.09.2020. године.

На напред утврђено чињенично стање, правилно је примењено материјално право када је тужбени захтев тужиоца одбијен.

Одредбом члана 179. став 3. тачка 8. Закона о раду, прописано је да послодавац може да откаже уговор о раду запосленом који не поштује радну дисциплину прописану актом послодавца, односно ако је његово понашње такво да не може да настави рад код послодавца.

Одредбом члана 79. став 3. тачка 20. Правилника о раду туженог, прописано је да послодавац може да откаже уговор о раду запосленом који не поштује радну дисциплину и то недоличним понашањем запосленог као и недоличним понашањем према другим запосленима у предузећу (непосредном руководиоцу, директорима и осталим запосленима) или клијентима, односно пословним партнерима послодавца и са њима повезаним лицима као што су свађе, псовке, непристојно обраћање, клевете, увреде и слично.

Оспореним решењем тужиоцу је стављено на терет непоштоване радне дисциплине. Законитост одлуке о престанку радног односа цени се у односу на сваку учињену повреду радне дисциплине, с тим што је одговорност само за једно од њих довољна да се откаже уговор о раду. Како је у конкретном случају утврђено да је тужилац учинио повреду радне дисциплине предвиђену законом и правилником о раду туженог, с обзиром да је 16.06.2020. године, вршећи послове возача, службено возило паркирао испред улаза у магацин L10, на месту где је паркирање забрањено, а након што му је службеник обезбеђења и унутрашње контроле ББ скренуо пажњу да паркирање на том месту није дозвољено, тужилац га је грубо опсовао речима садржине наведене у образложењу другостпене одлуке, правилан је закључак нижестепених судова да овакво поступање тужиоца представља недолично понашање запосленог, као и недолично понашање запосленог према другом запосленом које се огледа у непристојном обраћању, увреди и псовки што представља отказни разлог. Тужени је у смислу члана 180. Закона о раду, упозорио тужиоца на постојање разлога за отказ, чиме је испоштована и процедура отказивању уговора о раду.

Како је тужиоцу законито отказан уговор о раду, тужени није у обавези да тужиоца врати на рад на основу члана 191. Закона о раду, због чега је правилно одбијен и захтев тужиоца за реинтеграцију, као споредни захтев.

Ревизијски наводи којима се практично оспорава утврђено чињенично стање и оцене доказа, Врховни суд није посебно ценио имајући у виду да се правилност утврђеног чињеничног стања може оспоравати само у процесној ситуацији из члана 407. став 2. ЗПП у вези члана 403. став 2. истог закона, што овде није случај.

Наводи ревизије да повреда радне дисциплине од 16.06.2020. године, која се тужиоцу ставља на терет оспореним решењем, не изискује изрицање мере отказа уговора о раду и да избор дисциплинске мере није у диспозицији послодавца, нису основани. Искључиво је послодавац овлашћен да сагласно члану 179а. Закона о раду одлучи да ли ће запосленом отказати уговор раду ако су испуњени услови прописани законском одредбом или ће се определити за неку другу меру, односно изрећи блажу санкцију, све у зависности од саме природе повреде радне обавезе, евентуалног постојања олакшавајућих околности али и самог понашања запосленог који је извршио повреду радне обавезе.

На основу изложеног, те како не стоје ревизијски наводи тужиоца, Врховни суд налази да је побијаном одлуком правилно примењено материјално право, када је одбијен тужбени захтев за поништај решења о отказу уговора о раду и захтев тужиоца за враћање на рад, па је применом члана 414. став 1. ЗПП одбио ревизију тужиоца као неосновану и одлучио као у изреци.

Председник већа - судија

Добрила Страјина с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић