Против правноснажног решења Апелационог суда у Београду Гж3 331/23 од 30.12.2024. године у ставу првом изреке, исправљеног решењем Апелационог суда у Београду Гж3 331/23 од 31.01.2025. године, тужилац је изјавио благовремену ревизију због погрешне примене материјалног права, позивајући се на одредбу члана 404. ЗПП, ради разматрања правних питања од општег интереса и правних питања у интересу равноправности грађана, и ради уједначавања судске праксе.

Тужени су поднели одговор на ревизију тужиоца.

Оцењујући разлоге ревизије у смислу члана 404. Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“ број 72/11...10/23) Врховни суд је оценио да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној.

Према одредби члана 404. ЗПП ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). О дозвољености и основаности посебне ревизије одлучује Врховни суд у већу од пет судија.

Правноснажним решењем Апелационог суда у Београду одбачена је тужба у делу тужбених захтева тужиоца против одговорног уредника медија, заснованих на одредбама члана 101. тачка 1, 2. и 3. Закона о јавном информисању и медијима („Службени гласник РС“, бр 83/2014, 58/2015, 12/2016 (аутентично тумачење) за утврђење повреде права тужиоца објављивањем информација, за обавезивање туженог на уклањање записа и за забрану туженом поновног објављивања информација, јер је поднета по протеку рока прописаног законом. Тужилац је тужбу са тужбеним захтевима из одредаба члана 101. став 1. тачка 1, 2. и 3. Закона о јавном информисању поднео дана 24.03.2021. године поводом текста „ББ: Тајни документ ЕПС-а доказ да се Миленијум тим богати на рачун народа“ објављеног ..2021. године, по протеку рока од 30 дана. Другостепени суд образлаже да је одредбом члана 106. Закона о јавном информисању и медијима прописано да се на тужбе из члана 101. тог закона сходно примењују одредбе чланова 86, 91, 92, 93. став 2. и 94. истог закона. Одредбом члана 86. тог закона прописан је рок за подношење одговорном уреднику захтева за објављивање одговора, од 30 дана од дана објављивање информације у дневној новини и дневној радио или телевизијској емисији, односно 60 дана од дана објављивања информације у периодичној новини или повременоj радио или телевизијској емисији. Тумачењем тих одредаба, другостепени суд сматра да се информације објављене на интернет порталу могу уподобити информацијама у дневној новини или дневној радио или телевизијскoј емисији, односно да је рок за подношење тужбе из члана 101. закона 30 дана од дана објављивања спорног текста ...2021. године. Првостепену пресуду другостепени суд је укинуо и одбацио тужбу на основу члана 391. став 2. ЗПП.

Ревидент сматра да је побијано решење донето погрешном применом материјалног права, по питању рока у коме се подносе тужбе из члана 112. Закона о јавном информисању и медијима, што је спорно питање у судској пракси и питање од општег интереса.

Према наводима ревизије, тужилац се очигледно позива на одредбу сада важећег Закона о јавном информисању и медијима („Службени гласник РС", broj 92/2023) који није био на снази у време објављивања текста на који се односе тужбени захтеви, чије су одредбе у члану 112. истоветне одредбама члана 101. претходно важећег Закона о јавном информисању и медијима („Сл. гласник РС“, бр. 83/14, 58/15 и 12/16 – аутентично тумачење).

Међутим, поступци започети пре ступања на снагу Закона о јавном информисању и медијима („Сл. гласник РС“, бр 92/2023), према одредби члана 153. тог закона, спровешће се по одредбама Закона о јавном информисању и медијима („Сл. гласник РС“, бр. 83/14, 58/15 и 12/16 – аутентично тумачење).

Циљ посебне ревизије није да се преиспитују правноснажне одлуке сходно појединостима конкретног случаја, већ да се кроз конкретни случај реши питање од ширег интереса, а које се може подвести под један од основа из 404. став 1. Закона о парничном поступку. Наведено у овом поступку није случај.

Тужилац у ревизији није указао на супротне одлуке, односно на постојање различите судске праксе по питању рока за подношење тужбе са садржином тужбеног захтева као у овој парници. У одлукама које је тужилац доставио уз ревизију не дају се разлози за другачију примену релевантног права. Тужилац није дао оправдане разлоге који би указали на потребу за новим, нити другачијим тумачењем права по питању рока за подношење тужбе из члана 101. тачка 1, 2 и 3. и члана 106. Закона о јавном информисању и медијима, од изнетог у побијаној одлуци другостепеног суда. Указивање на становиште ревидента, по коме је суд погрешно применио материјално право, само по себи није довољно да би се о изјављеној ревизији одлучивало као о посебној. Врховни суд је, поступајући по одредби члана 404. став 1. Закона о парничном поступку, закључио да у овој парници према разлозима одлуке и садржини тражене правне заштите не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе или новог тумачења права.

На основу члана 404. став 2. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11... 10/23), одлучено је као у ставу првом изреке.

Врховни суд је испитао дозвољеност изјављене ревизије применом одредбе члана 410. став 2. тачка 5. и члана 420. став 6. Закона о парничном поступку и нашао да ревизија тужиоца није дозвољена.

Законом о јавном информисању и медијима који се примењује у овој парници, прописао је у члану 126. да је ревизија дозвољена против другостепене пресуде ако је тужбени захтев одбијен (став 1.). У парници по тужби за накнаду штете и по тужби за остваривање права на део добити, ревизију из става 1. овог члана могу изјавити тужилац и тужени. Против пресуде другостепеног суда у парници по тужби за објављивање одговора не може се изјавити ревизија.

Одредбом члана 420. Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС“, бр. 72/2011...10/2023-др. закон) странке могу да изјаве ревизију и против решења другостепеног суда којим је посутпак правноснажно окончан (став 1.). Ревизија против решења из става 1. овог члана није дозвољена у споровима у којима не би била дозвољена ревизија против правноснажне пресуде. Применом ових одредаба у вези са чланом 126. Закона о јавном информисању и медијима, закључак је да ревизија коју је тужилац поднео против правноснажног решења донетог у другом степену о одбацивању тужбе није дозвољена.

Из наведених разлога је на основу одредбе члана 413. Закона о парничном поступку ревизија одбачена, као недозвољена.

Врховни суд је применом одредаба члана 154. став 1. Закона о парничном поступку одбио захтев тужених за накнаду трошкова ревизијског поступка, јер трошкови тужених за састав одговора на ревизију и на име судске таксе за одговор на ревизију нису трошкови који су потребни ради вођења парнице, као и захтев тужиоца, јер тужилац није успео у поступку по ревизији.

Председник већа – судија

Татјана Миљуш, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић