Пресудом Апелационог суда у Београду Гж 4499/20 од 23.03.2023. године, ставом првим изреке, потврђена је првостепена пресуда у ставу другом и четвртом изреке, а жалба тужиље одбијена, као неоснована. Ставом другим изреке, одбијен је захтев тужиље за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужиља је благовремено изјавила ревизију, због погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучи као изузетно дозвољеној, применом члана 404. став 1. ЗПП.

Тужени су поднели одговор на ревизију.

Одлучујући о дозвољености и основаности ревизије на основу члана 404. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11...10/23) и члана 92. Закона о уређењу судова (''Службени гласник РС'', бр. 10/23), Врховни суд је утврдио да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији, као изузетно дозвољеној, с обзиром на то да не постоји постоји потреба да се размотре правна питања од општег интереса, правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, нити је потребно ново тумачење права, имајући у виду врсту спора, садржину тражене судске заштите, начин пресуђења и разлоге које су нижестепени судови дали за своју одлуку.

Правноснажном пресудом одбијен је, као неоснован тужбени захтев тужиље за накнаду трошкова школовања туженог АА у Војној гимназији, применом члана 80. Закона о Војсци Србије („Службени гласник РС“, бр. 116/2007) који се примењивао у време када је између странака закључен Уговора о школовању у Војној гимназији (18.10.2011. године), јер је утврђено да не постоји кривица туженог АА у испуњавању уговорних обавеза с обзиром да се у конкретном случају ради о парници у којој одлука о основаности тужбеног захтева зависи од утврђеног чињеничног стања, то нису испуњени услови из члана 404. став 1. ЗПП. Наводима ревизије заправо се оспорава утврђено чињенично стање, што представља недозвољен ревизијски разлог.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је утврдио да је ревизија недозвољена.

Чланом 403. став 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужба у овој правној ствари поднета је 05.07.2016. године, а вредност предмета спора је 908.413,00 динара (7.373 евра).

Имајући у виду да се у овом случају ради о имовинскоправном спору, који се односи на новчано потраживање, у коме вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, то следи да је ревизија недозвољена применом члана 403. став 3. ЗПП.

На основу члана 413. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа - судија

Добрила Страјина с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић