.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 13857/2023
07.11.2024. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Гордане Комненић, председника већа, др Илије Зиндовића, Марије Терзић, Добриле Страјина и Драгане Миросављевић, чланова већа, у парници тужиоца ЈКП „Инфостан“ Београд, кога заступа Општински правобранилац општине Варварин, против туженог АА из ..., чији је пуномоћник адвокат Мирјана Петковић из ..., ради дуга, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Вишег суда у Крушевцу Гж 2548/22 од 20.10.2022. године, на седници одржаној 07.11.2024. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији тужиоца изјављеној против обавезујећег дела пресуде Вишег суда у Крушевцу Гж 2548/22 од 20.10.2022. године.
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиоца изјављена против обавезујућег дела пресуде Вишег суда у Крушевцу Гж 2548/22 од 20.10.2022. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Крушевцу, Судска јединица у Варварину П 4457/21 (17) од 22.06.2022. године, ставом првим изреке, одбијен је тужбени захтев којим је тражено да се обавеже тужени да тужиоцу на име дуга за пружене комуналне услуге на име камате исплати износ од 649,00 динара, на име главног дуга износ од 15.529,61 динара са припадајућом каматом обрачунатом од првог дана последње уплате 27.06.2020. године до исплате и у целини је укинут закључак о извршењу јавног извршитеља Јелене Алексић из ... И.Ивк 411/2013 од 27.06.2013. године. Ставом другим изреке, обавезан је тужилац да туженом накнади трошкове парничног поступка у износу од 90.000,00 динара.
Пресудом Вишег суда у Крушевцу Гж 2548/22 од 20.10.2022. године преиначена је првостепена пресуда тако што је делимично одржан на снази Закључак о извршењу јавног извршитеља Јелене Алексић из ... И.Ивк 411/2013 од 27.06.2013. године у делу којим је тужени обавезан да тужиоцу на име главног дуга за пружене комуналне услуге плати износ од 15.529,61 динара са законском затезном каматом од 27.06.2020. године, као првог дана последње уплате до коначне исплате и износ од 649,00 динара на име законске затезне камате, те је укинут Закључак о извршењу јавног извршитеља Јелене Алексић из ... И.Ивк 411/2013 од 27.06.2013. године у делу трошкова извршења извршног повериоца у износу од 3.900,00 динара, а обавезан је тужени да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 138.000,00 динара.
Против обавезујућег дела правоснажне пресуде донете у другом степену тужилац је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучи применом члана 404. ЗПП.
Одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11...18/20) прописано је да се посебна ревизија може изјавити због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног суда, потребно размотрити правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и када је потребно ново тумачење права. Према ставу 2. истог члана, испуњеност услова за изузетну дозвољеност ревизије Врховни суд цени у већу од пет судија.
Побијаним правноснажном пресудом, одлучено је о тужбеном захтеву тужиоца чији је основ дуг на име пружених комуналних услуга туженом, законска затезна камата и трошкови извршења тако што је оцењено да је тужбени захтев на име дуга и камате основан. О овом праву тужиоца и о висини тражене накнаде, нижестепени судови су одлучили применом одговарајућих одредаба материјалног права, с обзиром на конкретно утврђено чињенично стање, због чега не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, као ни потреба уједначавања судске праксе или новог тумачења права. На основу изнетог је одлучено је као у ставу првом изреке.
Одлучујући о дозвољености ревизије, применом члана члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку, Врховни суд је нашао да је недозвољена.
Врховни суд је испитао дозвољеност ревизије применом одредбе члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП и утврдио да је ревизија недозвољена.
Одредбом члана 468. став 1. ЗПП, прописано је да се споровима мале вредности сматрају спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност од 3.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе. Против одлуке другостепеног суда којом је одлучено о спору мале вредности ревизија није дозвољена, јер је тако прописано одредбом члана 479. став 6. истог закона.
Предлог за извршење на основу веродостојне исправе тужилац је поднео 31.05.2013. године, а вредност предмета спора је 16.178,61,00 динара.
Имајући у виду да је ово спор мале вредности у коме се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, следи да ревизија није дозвољена на основу одредбе члана 479. став 6. ЗПП.
Преиначење одлуке није од утицаја на дозвољеност ревизије у смислу члана 403. став 2. тачка 2. ЗПП јер је у посебној глави закона о парничном поступку која регулише поступак у спору мале вредности прописано да ревизија у овим случајевима није дозвољена па специјално правило искључује примену општих права (члан 467. ЗПП).
На основу члана 413. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.
Председник већа – судија
Гордана Комненић с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић
