Против наведеног дела правноснажне пресуде донете у другом степену, тужиоци – противтужени су изјавили благовремену ревизију због погрешне примене материјалног права, са предлогом да се ревизија сматра изузетно дозвољеном у смислу члана 404. Закона о парничном поступку.

Одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11... 10/23 – други закон) прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени ревизијског суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). Према ставу 2. истог члана, о дозвољености и основаности ревизије из става 1. овог члана одлучује ревизијски суд у већу од пет судија.

Поступајући на основу цитиране одредбе закона, Врховни суд је оценио да нису испуњени услови да се дозволи одлучивање о ревизији тужилаца - противтужених, као о изузетно дозвољеној.

Нижестепени судови су применом одредби члана 20, чл. 28. став 4. и чл. 72. став 2. и 3. Закона о основама својинскоправних односа, закључили да је основан противтужбени захтев за утврђење права својине одржајем на јужном делу парцеле број .. КО ..., који је неправилног облика, а протеже се дуж катастарске међе у мерама и границама ближе описаним у ставу првом изреке овог образложења. Према становишту нижестепених судова, тужиоци - противтужени нису доказали да је отац туженог - противтужиоца знао да заузима део суседног плаца. Стога, према закључку нижестепених судова, тужени – противтужилац је савесном и несметаном државином наведеног простора преко 20 година, у складу са одредбом чл. 28. Закона о основама својинскоправних односа стекао право својине на делу кп. бр. ..у напред описаним мерама и границама. Из наведених разлога су нижестепени судови правноснажно усвојили противтужбени захтев и утврдили да је тужени – противтужилац власник по основу одржаја јужног дела кп.бр. .. КО ..., те обавезао тужиоце - противтужене да му ово право признају, док је одбио тужбени захтев тужилаца којим су тражили да се утврди да су они власници по основу купопродаје описаног дела парцеле, те да суд обавеже туженог - противтужиоца да са наведеног дела уклони ограду од тврдог материјала.

Разлоге нижестепених судова, засноване на чињеничним појединостима конкретног случаја, прихвата и ревизијски суд. Нема потребе да се правно питање на које се ревизијом указује расправи као питање од општег интереса или у интересу равноправности грађана, нити је потребно ново тумачење права. Посебном ревизијом се не указује на постојање неуједначене судске праксе у истим или сличним чињеничноправним ситуацијама.

Суштински, ревидент износи своје виђење чињеничноправних појединости конкретног случаја, односно указује на погрешно утврђено чињенично стање, услед погрешне оцене доказа, што се не може прихватити као релевантан основ да се дозволи одлучивање о ревизији, као о изузетно дозвољеној. Посебна ревизија служи као изузетно и крајње правно средство, чији циљ није да се преиспитују правноснажне пресуде сходно појединостима конкретног случаја, већ да се кроз конкретни случај реши питање од посебног (ширег) интереса, а које се може подвести под један од основа из 404. став 1. Закона о парничном поступку. Наведено у овом поступку није случај. У делу ревизије тужиоца којом се оспорава одлука о трошковима поступка, Врховни суд указује на то да је ревизија такође недозвољена, будући да се обрачун трошкова врши у свакој парници појединачно и представља чињенично питање сваког конкретног спора. Судови о трошковима одлучују у сваком конкретном случају, ценећи одредбе Закона о парничном поступку, којима је регулисано одлучивање о захтевима странака за накнаду трошкова, те ни у овом делу нису испуњени услови за дозвољеност ревизије ради уједначавања судске праксе, као ни остали услови предвиђени чланом 404. ЗПП.

Из наведених разлога, одлучено је као у првом ставу изреке, применом члана 404. став 2. Закона о парничном поступку.

Одлучујући о дозвољености ревизије тужилаца - противтужених у смислу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку, Врховни суд је нашао да није дозвољена.

Одредбом члана 403. став 3. Закона о парничном поступку је прописано да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Како вредност предмета спора побијеног дела правноснажне пресуде по тужби износи 50.000,00 динара, обрачунато по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе – 09.10.2020. године, а по противтужби 100.000,00 динара, обрачунато по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења противтужбе – 31.03.2022. године, то је иста очигледно испод прописаног цензуса из цитиране одредбе, па следи да ревизија тужилаца - противтужених није дозвољена.

Стога је применом члана 413. Закона о парничном поступку одлучено као у ставу другом изреке овог решења.

Председник већа – судија

Татјана Матковић Стефановић,с.р.

За тачност отправка

Заменик упрaвитеља писарнице

Миланка Ранковић