Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 - 177/25 од 30.04.2025. године одбијене су као неосноване жалбе јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Краљеву, заједничка жалба браниоца окривљеног ББ и жалба браниоца окривљеног АА и пресуда Вишег суда у Краљеву 2К. 33/24 од 29.01.2025. године је потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости благовремено је поднео бранилац окривљеног АА, адвокат Душко Вилотијевић због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) Законика о кривичном поступку са предлогом да Врховни суд усвоји поднети захтев за заштиту законитости, побијане пресуде укине и списе предмета врати првостепеном суду на поновни поступак и одлучивање.

Врховни суд је на основу члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку (ЗКП) доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Врховном јавном тужиоцу, па је у седници већа коју је одржао без обавештења Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета са правноснажним пресудама против којих је поднет захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног, те након оцене навода у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА је недозвољен и нема законом прописан садржај.

Бранилац окривљеног у поднетом захтеву за заштиту законитости наводи да је побијаним пресудама учињена повреда закона из члана 439. тачка 2) ЗКП јер је у погледу кривичног дела које је предмет оптужбе примењен закон који се не може применити, а која повреда представља законом прописан разлог за подношење овог ванредног правног лека. Међутим, приликом образлагања овако нумерисане повреде бранилац у образложењу захтева наводи да је суд окривљеног огласио кривим без постојања доказа да је код окривљеног постојала свест да су семенке намењене за производњу опојне дроге, јер у супротном исти не би куповао опојну дрогу већ би семенке које је имао искористио за производњу, а у прилог чињенице да се окривљени никада није бавио производњом опојне дроге, бранилац наводи да исти никада није осуђиван за производњу опојне дроге, већ искључиво за коришћење за сопствену потребу. Бранилац даље указује да се из налаза и мишљења вештака неуропсихијатра закључује да је окривљени зависник од употребе марихуане, а не постоје докази који указују на постојање оправдане сумње да је окривљени знао да је 35 семенки намењено за производњу опојне дроге, те је суд погрешно извео закључак о постојању одлучне чињенице што је имало за последицу погрешну оцену доказа о томе да је окривљени критичном приликом неовлашћено поседовао материјал за који се зна да је намењен за производњу опојних дрога, а којим наводима бранилац суштински указује на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање и повреду закона из члана 440. ЗКП.

У преосталом делу поднетог захтева за заштиту законитости бранилац наводи да је побијаним пресудама учињена и повреда закона из члана 114. став 4. ЗКП, с обзиром да је у конкретној кривично-правној стври одлука о предметној мери безбедности донета на основу налаза и мишљења вештака појединца Срећка Миловића, који је вештак неуропсихијатријске струке, а имајући у виду да се ради о сложенијем вештачењу, потребно је било учешће вештака других струка- психијатријске струке и вештака психолога.

Како одредбом члана 485. став 4. ЗКП-а који прописује разлоге због којих окривљени односно његов бранилац сходно правима које има у поступку у смислу члана 71. тачка 5) ЗКП могу поднети захтев за заштиту законитости против правноснажне одлуке и поступка који је претходио њеном доношењу није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека због повреде закона из члана 114. став 4. и члана 440. ЗКП-а, Врховни суд је захтев браниоца окривљеног у овим деловима оценио као недозвољен.

Бранилац окривљеног у поднетом захтеву за заштиту законитости наводи да је побијаним пресудама учињена повреда закона из члана 438. став 1. тачка 9) ЗКП, која представља законом прописан разлог за подношење овог ванредног правног лека. Међутим, у образложењу захтева бранилац окривљеног не наводи у чему се конкретно огледа назначена повреда закона.

Одредбом члана 484. ЗКП прописано је да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за његово подношење, што подразумева не само опредељење одређене повреде закона, већ и образложење у чему се конкретно састоји повреда закона истакнута у захтеву. Сходно изнетом, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног у односу на ову повреду, по оцени Врховног суда, нема законом прописан садржај у смислу одредбе члана 484. ЗКП.

Из наведених разлога, Врховни суд је на основу члана 487. став 1. тачка 2) и 3) ЗКП, донео одлуку као у изреци решења.

 

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Председник већа-судија

 Maрија Рибарић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Мирољуб Томић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић