
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Кзз 856/2025
03.07.2025. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Светлане Томић Јокић, председника већа, Бојане Пауновић, Дијане Јанковић, Гордане Којић и Мирољуба Томића, чланова већа, са саветником Андреом Јаковљевић, записничарем, у кривичном предмету окривљене АА, због противправног дела одређеног у закону као кривично дело насиље у породици из члана 194. став 2. у вези става 1. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљене АА, адвоката Кристине Тодоровић, поднетом против правноснажних решења Првог основног суда у Београду К 2490/22 од 09.07.2024. године и Вишег суда у Београду Кж1 791/24 од 30.01.2025. године, у седници већа одржаној дана 03.07.2025. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољен, захтев за заштиту законитости браниоца окривљене АА, адвоката Кристине Тодоровић, поднет против правноснажних решења Првог основног суда у Београду К 2490/22 од 09.07.2024. године и Вишег суда у Београду Кж1 791/24 од 30.01.2025. године.
О б р а з л о ж е њ е
Решењем Првог основног суда у Београду К 2490/22 од 09.07.2024. године према окривљеној АА, због противправног дела одређеног у закону као кривично дело насиље у породици из члана 194. став 2. у вези става 1. Кривичног законика, на основу одредбе члана 82. Кривичног законика, изречена је мера безбедности обавезног психијатријског лечења на слободи, која ће се спроводити у Клиници за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић“ у Београду, улица Вишеградска број 26 и трајаће док постоји потреба за лечењем, али не дуже од 3 (три) године.
На основу одредбе члана 82. став 6. Кривичног законика одређено је да, ако се окривљена не подвргне лечењу на слободи или га самовољно напусти или и поред лечења наступи опасност да поново учини противправно дело предвиђено у закону као кривично дело, тако да је потребно њено лечење и чување у одговарајућој здравственој установи, суд може изрећи обавезно психијатријско лечење и чување у таквој установи.
Истим решењем одлучено је да се окривљена АА ослобађа дужности плаћања трошкова кривичног поступка и исти падају на терет буџетских средстава суда.
Решењем Вишег суда у Београду Кж1 791/24 од 30.01.2025. године одбијене су као неосноване жалбе окривљене АА и њеног браниоца и првостепено решење је потврђено.
Против наведених правноснажних решења захтев за заштиту законитости, благовремено је поднео бранилац окривљене АА, адвокат Кристина Тодоровић, због повреде кривичног закона из члана 439. ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји поднети захтев и донесе пресуду којом ће у целини преиначити првостепено решење или да предмет врати првостепеном суду на поновни поступак.
Врховни суд је на основу члана 486. став 1. и члана 487. став 1. ЗКП, одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета са захтевом за заштиту законитости, па је нашао:
Захтев за заштиту законитости браниоца окривљене АА, је недозвољен.
Одредбом члана 484. ЗКП прописано је да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за његово подношење (члан 485. став 1. ЗКП).
Када се захтев подноси због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1) ЗКП) окривљени преко свог браниоца, а и сам бранилац који у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени (члан 71. тачка 5) ЗКП), такав захтев може поднети само из разлога прописаних одредбом члана 485. став 4. ЗКП, дакле ограничено је право окривљеног и његовог браниоца на подношење захтева за заштиту законитости у погледу разлога због којих могу поднети овај ванредни правни лек и то таксативним набрајањем повреда које су учињене у првостепеном поступку и поступку пред апелационим односно другостепеним судом и то због повреда одредаба члана 74, члана 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1) члана 439. тачка 1) до 3) и члан 441. став 3. и 4. ЗКП.
При томе, обавеза навођења разлога за подношење захтева због повреде закона, подразумева не само формално означавање о којој повреди закона се ради, већ и указивање на то у чему се она састоји.
У конкретном случају, бранилац окривљенe, као разлог подношења захтева, истиче одредбу члана 439. ЗКП, која у односу на тачке 1), 2) и 3), представља дозвољен разлог за подношење захтева за заштиту законитости. Међутим, бранилац истакнуту одредбу не опредељује навођењем конкретне тачке, док наводима захтева, исту суштински образлаже истицањем да је у конкретном случају погрешно примењена одредба члана 82. Кривичног законика, јер није доказано постојање озбиљне и конкретне опасности да окривљена понови дело, а ни изрека првостепеног решења не садржи закључак о томе, те надаље полемише са доказима изведеним током поступка, посебно са налазима судских вештака, оспорава правилност њихове оцене и износи сопствену анализу и оцену тих доказа и сопствено виђење чињеница које из њих произилазе, супротно чињеничним утврђењима и закључцима суда.
По оцени Врховног суда, овим наводима бранилац оспорава чињенично стање утврђено првостепеним и у свему потврђено другостепеним решењем и суштински указује на повреду члана 440. у вези члана 16. ЗКП.
Осталим наводима захтева бранилац оспорава разлоге побијаних решења, истичући да су, у погледу закључка о постојању озбиљне опасности да окривљена понови дело, нејасни и непотпуни, чиме указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП.
Како чланом 485. став 4. ЗКП, који прописује разлоге због којих окривљени односно његов бранилац, сходно правима која има у поступку у смислу члана 71. тачка 5) ЗКП, могу поднети захтев за заштиту законитости, против правноснажне одлуке и поступка који је претходио њеном доношењу, није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања у правноснажној одлуци (члан 440. ЗКП), нити због повреде члана 16. ЗКП, то је Врховни суд захтев браниоца окривљене АА, оценио као недозвољен.
Из изнетих разлога, Врховни суд је на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП, одлучио као у изреци овог решења.
Записничар-саветник Председник већа-судија
Андреа Јаковљевић,с.р. Светлана Томић Јокић,с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић

.jpg)
