Пресудом Вишег суда у Ужицу Кж1 56/25 од 07.07.2025. године, одбијене су као неосноване жалбе пуномоћника приватног тужиоца малолетног ББ, адвоката Милољуба Јовичића и окривљеног АА, а првостепена пресуда је потврђена.

Пуномоћник приватног тужиоца малолетног ББ, адвокат Милољуб Јовичић, поднео је захтев за заштиту законитости против другостепене правноснажне пресуде, док из образложења произлази да захтев подносни против правноснажних пресуда К 225/24 од 17.04.2025. године и Кж1 56/25 од 07.07.2025. године, због повреде закона из члана 485.став 1. тачка 1) ЗКП у вези са ставом 2. и члана 486. став 2. ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји као основан поднети захтев и утврди да је на штету малолетног приватног тужиоца повређен закон у погледу кривичних дела увреда и оштећење туђе ствари и обавеже окривљеног да надокнади трошкове кривичног поступка и трошкове жалбе или да првостепену пресуду укине у ожалбеном делу и врати предмет на поновни поступак и одлучивање или одлучи да трошкови целог кривичног поступка падају на терет буџетских средстава.

Врховни суд је у седници већа, испитујући захтев за заштиту законитости пуномоћника приватног тужиоца малолетног ББ у смислу одредби члана 487. Законика о кривичном поступку, нашао да је захтев недозвољен, из следећих разлога:

Одредбом члана 482. став 1. ЗКП прописано је да против правноснажне одлуке јавног тужиоца или суда или због повреде одредаба поступка који је претходио њеном доношењу, овлашћено лице може поднети захтев за заштиту законитости под условима прописаним у том законику.

Одредбом члана 483. став 1. ЗКП прописано је да захтев за заштиту законитости могу поднети Врховни јавни тужилац, окривљени и његов бранилац, а одредбом става 3. истог члана прописано је да окривљени може поднети захтев за заштиту законитости искључиво преко браниоца.

Сходно цитираним законским одредбама, овлашћена лица за подношење захтева за заштиту законитости су само Врховни јавни тужилац и окривљени и то окривљени искључиво преко браниоца, док приватни тужилац није овлашћени процесни субјекат за подношење овог ванредног правног лека.

Како је у конкретном случају захтев за заштиту законитости поднео пуномоћник приватног тужиоца, малолетног ББ, а исти није овлашћен за подношење овог ванредног правног лека, то је сходно томе захтев за заштиту законитости пуномоћника приватног тужиоца поднет од стране неовлашћеног лица.

Из изнетих разлога, Врховни суд је, на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП у вези члана 483. став 1. ЗКП, одбацио као недозвољен захтев за заштиту законитости пуномоћника оштећеног ВВ, адвоката Јована Мићковића.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Председник већа-судија

Маша Денић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Мирољуб Томић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић