Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужене су благовремено изјавиле ревизију, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Врховни суд је испитао побијану пресуду, применом одредбе члана 408., у вези члана 403. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/2011….18/2020), и члана 92. Закона о уређењу судова (''Службени гласник РС'', бр. 10/23), па је утврдио да је ревизија основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је власник парцеле .., виноград 3. класе, потес, Ул. ..., површине 973 м2, на којој је саграђена викенд кућа површине 36 м2, уписана у ЛН бр. .. КО Сремска Каменица. Да би дошла до своје парцеле и могла да је користи тужиља мора да пређе преко 3 парцеле и то: бр. .., ливада 6. класе, потес, Ул. ..., површине 3647 м2, приватна својина 1/1 дела уписана у ЛН .. КО Сремска Каменица; парцеле бр. .., ливада 6. класе, потес, Ул. ..., површине 2398 м2, приватна својина у 2642/51174 и 13210/51174 дела и јавна својина у 35322/51174 дела, уписана у ЛН бр. .. КО Сремска Каменица; парцеле бр. .., њива 7. класе, потес, Ул. ..., површине 2738 м2, уписана у ЛН бр. .. КО Сремска Каменица, која је у сувласништву тужених и то тужене ББ у уделу од 2/3 и тужене ВВ у уделу од 1/3. Тужиља је своју парцелу купила пре 20-так година и није имала проблема да несметано до ње долази, преко горе наведених парцела. Међутим, проблем је настао када се на парцелу тужених доселио син тужене ББ, ГГ, који ту живи са супругом и дететом и који спречава тужиљу и њеног супруга да пролазе преко парцеле у сувласништву тужених. Парцела тужиље се граничи са парцелама и то: са севера парцелом бр. .., са истока парцелом бр. .., са југа парцелом бр. .. и са запада са парцелама бр. .. и .. . Предметна тужиљина парцела нема директан излаз на саобраћајницу и не постоји директна веза до ње, већ тужиља мора да пређе преко суседних парцела. Са јужне стране предметне локације постоји веза са саобраћајницом бр. .. преко парцела бр. .., .. и .., а тренутно не постоји друга опција за приступ предметној парцели бр. .., осим да траса приступног пута иде преко парцела бр. .., .. и .., све уписане у КО Сремска Каменица. Власници две парцеле које се налазе пре парцеле тужених тужиљу не ометају при преласку преко њихових парцела, тако што тужиља несметано долази преко њихових парцела до парцеле тужених.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, првостепени суд је тужбени захтев тужиље одбио, применом одредбе члана 49. став 1., 51, 53. став 1., 56. и 58. став 2. Закона о основама својинско-правних односа, у вези одредбе члана 231.став 2. Закона о парничном поступку, налазећи да у току поступка јесте утврђено да тужиља нема други начин пешачког и колског прилаза до своје парцеле, осим проласком преко три парцеле, па и парцеле тужених бр. .., као и да нема могућности пролаза до своје парцеле преко најближе лоциране парцеле предвиђене за саобраћајницу са северне стране, јер је први део те деонице, најмање на почетних 15-ак метара, зарастао у густо шибље и жбуње, те је исти пут непроходан за пешачки и колски прелаз. Међутим, тужиља, до закључења главне расправе, није пружила нити предложила доказе на околност на коју дужину парцеле тужених је потребно установити њено право службености колског и пешачког прелаза, односно преко које дужине парцеле тужених је потребно да се установи право службености. С тим у вези, постављени тужбени захтев не садржи мере и границе пролаза, осим дужине од 70 м, која није доказана у току овог поступка, а не садржи ни правац пружања службености, односно из ког правца и са које стране парцеле тужених је потребно установити службеност пролаза тужиље преко парцеле тужених, па је првостепени суд, применом правила о терету доказивања и применом начела рестрикције послужног добра сходно члану 50. Закона о основама својинско-правних односа, закључио да овако постављени тужбени захтев тужиље није основан.

Другостепени суд је првостепену пресуду преиначио тако што је тужбени захтев тужиље усвојио, налазећи да међу странкама није било спорно на који начин је и којом трасом парцела тужених коришћена од стране тужиље, па по мишљењу другостепеног суда, у конкретном случају постоје оправдани разлози за конституисање тражене спорне службености на начин како то тужиља тражи, с обзиром на чињенично утврђење из ког произлази да тужиља, у овом тренутку, нема могућност адекватног прилаза својој парцели, док тужене нису доказивале да би конституисање тражене службености имало негативне последице на њиховој парцели, као послужном добру.

По оцени Врховног суда, другостепени суд је, преиначењем првостепене пресуде, погрешно применио материјално право.

У конкретном случају, тужиља тражи конституисање права стварне службености проласка пута, односно колског и пешачког пролаза, јер није у могућности да до своје парцеле бр. .. КО Сремска Каменица дође са саобраћајнице, већ је принуђена да пролази преко суседних парцела бр. .., .. и .., КО Сремска Каменица, тако што јој власници парцела .. и .. не ометају прелаз преко тих парцела, већ није у могућности да пређе само преко парцеле бр. .. која је у сувласништву тужених.

Одредбом члана 53. став 1. Закона о основама својинско-правних односа, прописано је да се одлуком суда или другог државног органа стварна службеност установљава када власник повласног добра у целини или делимично не може користити то добро, без одговарајућег коришћења послужног добра, као и у другим случајевима одређеним законом.

Конституисање стварне службености, у смислу одредбе члана 53. став 1. Закона о основама својинско-правних односа, подразумева одређивање трасе проласка пута у тачно одређеним мерама и границама, у складу са начелом рестрикције које налаже обавезу његовом титулару да повласно добро користи на начин којим штеди, незнатно терети, не отежава и не наноси прекомерну штету послужном добру (начело поштеде послужног добра). У конкретном случају, тужиља је била дужна да наведе мере и границе у којима намерава да користи парцелу тужених за пролаз до своје парцеле, јер је то нужно за конституисање стварне службености, а није тако поступила, па је првостепени суд њен тужбени захтев правилно одбио.

Правилна је и одлука о трошковима парничног поступка, јер је донета правилном применом одредбе члана 153. став 1. и 154. Закона о парничном поступку.

На основу одредбе члана 416. став 1. Закона о парничном поступку, Врховни суд је одлучио као у ставу првом изреке.

Пошто је преиначио одлуку против које је изјављен правни лек, Врховни суд је тужиљу обавезао да туженима накнади трошкове ревизијског поступка који обухватају њихове издатке на име ангажовања пуномоћника, адвоката, за састав ревизије од 27.000,00 динара, имајући у виду заступање две странке (18.000,00 динара + 9.000,00), применом важеће Адвокатске тарифе (''Службени гласник РС'', бр. 43/23) и за судске таксе на ревизију од 3.800,00 динара и одлуку по ревизији од 5.700,00 динара, применом важеће Таксене тарифе.

На основу одредбе члана 165. став 2., у вези члана 154. Закона о парничном поступку, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Гордана Комненић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић