Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж2 7/25 од 06.02.2025. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба тужиоца-противтуженог и потврђена пресуда Основног суда у Бору П2 197/23 од 01.10.2024. године у ставу првом, другом и четвртом изреке. Ставом другим изреке, иста је пресуда укинута у усвајајућем делу става трећег изреке и у ставу седмом изреке и предмет у том делу враћен првостепеном суду на поновно суђење.

Против става првог изреке правноснажне пресуде донете у другом степену, тужилац-противтужени је благовремено изјавио ревизију, због погрешне примене материјалног права.

Врховни суд је испитао побијану пресуду применом одредбе члана 408. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11... 10/23) и утврдио да ревизија тужиоца-противтуженог није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, пресудом Основног суда у Бору П2 7/21 од 24.02.2021. године, споразумно је разведен брак између парничних странака и одређено да парничне странке заједнички споразумом врше сва права и дужности из садржине родитељског права у односу на малолетну ВВ. Тужена-противтужиља се са малолетним дететом преселила из ... у ... због посла и са малолетним дететом живи у изнајмљеном стану у ... . Ангажује жену која јој помаже у чувању малолетног детета. Малолетна ВВ је након развода парничних странака живела у домаћинству са мајком. Сада има седам година и похађа први разред основне школе у ... од 25.10.2023. године. До сада је похађала основну школу у ... . Потребе малолетне ВВ суд је утврдио на износ од 40.000,00 динара имајући у виду потребе за исхраном, одећом, обућом, средствима за хигијену, за књигама, школским прибором, за екскурзију и ваншколске активности. Тужена-противтужиља је запослена код послодавца „ГГ“ у ... и остварује месечну зараду од 115.000,00 динара. Плаћа закупнину за стан у коме живи са малолетним дететом. Поседује кућу у селу ... . Нема законску обавезу издржавања других лица. Тужилац-противтужени је запослен код послодавца „ДД“ и остварује месечну зараду у износу од 150.000,00 до 180.000,00 динара у зависности од сменског рада. Има обавезу издржавања малолетног детета из другог брака старости 11 месеци. Живи у породичном домаћинству у кући својих родитеља и нема трошкове становања. Према извештају Центра за социјални рад у Бору тужилац-противтужени поседује све услове за преузимање бриге о малолетној ВВ. У његовом домаћинству има стабилне услове одрастања и много је лакше организовати њен живот у ... у погледу школских обавеза, тренинга и дружења са вршњацима. Отац је емоционално зрела особа, адекватно препознаје потребе детета и спреман је да се максимално ангажује за добробит детета и да са мајком детета ББ развија хармоничне односе и сарадњу. Понашање оца према детету било је у интересу детета. Међутим, Центар за социјални рад није могао да се изјасни који је најбољи интерес детета тј. коме да се повери у погледу вршења родитељског права већ је ту процену оставио суду. Према извештају Центра за социјални рад у Мајданпеку од 31.01.2024. године и 23.04.2024. године утврђено је да је однос мајке и детета веома отворен, да дете радо разговара са мајком и одговара на питања. Мајка је посвећена испуњавању његових потреба. Различити васпитни стилови оца и мајке су могући одговори зашто се код малолетне ВВ испољава дистанца у односу на оца. У више наврата дете је навело да би желела да живи са мајком, а на питање да ли је то рекла оцу одговорила је потврдно. Дете воли да оде код оца и да се игра са сестром али јој смета што отац неће да се игра са њом. Закључак је органа старатељства из Мајданпека да се мајка адекватно стара о детету, препознаје и адекватно задовољава потребе детета а мотивисана је да и даље то чини. Одласком тужене-противтужиље са малолетном ВВ у ... дошло је до преорганизације породичног живота па се модел заједничког обављања родитељства не може спроводити у пуном капацитету.

Оценом изведених доказа суд је заузео становиште да је целисходно да мајка самостално врши родитељско право над малолетним дететом, да поседује родитељске капацитете и да може адекватно да задовољи потребе детета. Иако су оба родитеља компетентна и поседују адекватне родитељске капацитете, да на адекватан начин задовољавају потребе малолетне ВВ при чему су оба високо мотивисана да се самостално брину о малолетној ВВ, суд налази да сходном применом одредбе чл. 61, 266. и 272. Породичног закона вршење родитељског права над малолетном ВВ треба поверити туженој-противтужиљи мајци. Сходно томе уредио је начин одржавања личних односа малолетне ВВ са својим оцем тужиоцем-противтуженим. При томе суд је нашао да је интерес малолетног детета да буде поверено мајци у погледу вршења родитељског права при томе обавезао је и тужиоца-противтуженог на плаћање одређеног износа за издржавање малолетне ВВ.

Другостепени суд је прихватио правну аргументацију првостепеног суда у погледу одлуке коме да се малолетна ВВ повери на вршење родитељског права и у погледу начина одржавања личних односа малолетне ВВ са њеним оцем овде тужиоцем-противтуженим. Закључио је да је првостепени суд правилно оценио изведене доказе и закључио да сходно одредби члана 266. став 1. Породичног закона је у најбољем интересу малолетне ВВ да буде поверена мајци на вршење родитељског права, при томе суд је ценио извештај оба центра за социјални рад.

Другостепени суд је у свему прихватио правну аргументацију првостепеног суда и потврдио првостепену пресуду у делу који се односи на одбијање тужбеног захтева тужиоца да се малолетна ВВ у погледу вршења родитељског права повери тужиоцу-противтуженом усвојио противтужбени захтев малолетну ВВ поверио мајци ББ и уредио начин одржавања личних односа малолетне ВВ са својим оцем.

По оцени Врховног суда, правилно су нижестепени судови одлучили о поверавању малолетне ВВ мајци ББ и уредили начин одржавања личних односа оца и малолетне ВВ.

Према члану 266. став 1. Породичног закона суд је увек дужан да се руководи у најбољем интересу детета у спору за заштиту права детета и у спору за вршење односно лишење родитељског права. У конкретном случају евидентно је да оба родитеља испуњавају услове у погледу вршења родитељског права, да су оба родитеља мотивисана да врше самостално родитељско право над малолетном ВВ. Центар за социјални рад у Бору се није изјаснио коме треба поверити вршење родитељског права препуштајући ту одлуку суду. Међутим, имајући у виду да су нижестепени судови оценили и извештај Центра за социјални рад у Мајданпеку, при чему су имали у виду и мишљење Центра за социјални рад у Бору, правилно су закључили да малолетну ВВ треба у погледу вршења родитељског права поверити мајци ББ. Малолетна ВВ се добро адаптирала у новој школи и у новом месту живљења у ..., има добре услове за живот, везана је за мајку, а осим тога ради се о детету које има седам година, и по природи ствари још увек је везана за мајку у неком већем интензитету код нормалних родитељских услова у погледу капацитета родитеља за вршење родитељског права, па су правилно нижестепени судови одлучили када су малолетну ВВ поверили у погледу вршења родитељског права мајци ББ. Правилно су нижестепени судови уредили начин одржавања личних односа малолетне ВВ са оцем. Термини који су дати су адекватни, с обзиром да малолетна ВВ иде у школу ти термини се могу испоштовати а у каснијем узрасту, уколико се указује потреба начину одржавања личних односа малолетне ВВ са својим оцем овде тужиоцем-противтуженим могу бити и измењени.

Због свега изнетог не могу се прихватити наводи из ревизије тужиоца- противтуженог нити исти доводе у сумњу правилност нижестепених одлука.

Имајући у виду напред изнето, на основу члана 414. став 1. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа – судија

Гордана Комненић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић