Према утврђеном чињеничном стању, правни претходник тужилаца ЕЕ из ... се бавио градњом. Имао је више градилишта. Тужени је намеравао да купи од њега стан на Гундулићевом венцу од 100м2 по цени од 100.000 евра. Тужилац ЕЕ није имао довољно новца да заврши градњу па се са туженим договорио да тужени унапред плати 50.000 евра а да се та сума третира као зајам са каматом од 5% месечно. ЕЕ није могао да пружи обезбеђење за испуњење своје обавезе па су се странке договориле да се дуг обезбеди закључењем уговора о куповини и продаји куће у улици ... у Великом Мокром Лугу која је била власништво супруге ЖЖ-ЂЂ. Уговор је закључен између сада пок. ЂЂ и туженикове ћерке ИИ и оверен под Ов 62511/10 од 24.05.2010. године. Констатовано је да је цена 100.000 евра. Тужилац није испоручио уговорен стан на Гундулићевом венцу, а када је туженом вратио новац пок. ЂЂ и ИИ су 25.01.2013. године закључиле уговор Ов 11021/13 од 25.01.2013. године којим су констатовале да нису испуњене обавезе из уговора од 24.05.2010. године и да га због тога раскидају. Касније, ЖЖ је тражио од туженог позајмицу од 60.000 евра. Тужени му је позајмио 60.000 евра на рок од три месеца и на име камате да плати 10.000 евра. Зајам је обезбеђен закључењем купопродајног уговора између сада пок. Снежане и туженог. Уговор је оверен код Првог основног суда у Београду под Ов бр. 115297/2013 дана 20.06.2013. године. Купопродајна цена је означена на 60.000 евра (према главници зајма), а не према вредности куће. ЖЖ је у току поступка умро, као његови правни следбеници се јављају овде тужиоци, његова деца. Покушано је постизање договора да се кућа прода по тржишној цени и туженом исплати позајмљени новац али је тужени од тога одустао и уселио се у кућу.

При овако утврђеном чињеничном стању нижестепени судови су закључили да се у конкретном случају ради о привидном уговору о куповини и продаји који прикрива уговор о обезбеђењу обавезе супруга продавца према туженом из уговора о зајму на износ од 60.000 евра пре доспелости зајма примаочеве обавезе. Обезбеђење датог новца од стране туженог ЕЕ вршено је на исти начин, закључењем купопродајног уговора између супруге сада пок. ЖЖ, сада пок. ЂЂ и туженикове ћерке ИИ у којем уговору је цена била опредељена према вредности стана који је тужилац првобитно требало да испоручи туженом а не према вредности куће. Осим тога, купцу није издата дозвола за упис у Службу за катастар непокретности а из одредбе члана 5. став 3. уговора произлази да ће уговор почети да производи дејство кад обе стране испуне међусобне обавезе и када сачине потврду или анекс на основу кога би купац могао да се укњижи као власник непокретности. Кућа није била уписана у Служби за катастар непокретности а био је покренут поступак легализације. Сходно томе нижестепени судови закључују да је имајући у виду одредбу члана 103. у вези члана 166. став 1. ЗОО уговор привидан, не производи правно дејство, ради се о прикривеном уговору о хипотеци који је такође ништав јер је супротан члану 13. Закона о хипотеци јер се није радило о преносу својине уместо неиспуњења доспеле обавезе а у смислу члана 27. став 1. тачк а1. Закона о хипотеци већ о преносу својине пре доспелости обезбеђене обавезе. Како прикривени уговор није допуштен у смислу члана 52. ЗОО то је исти апсолутно ништав. Стога је тужбени захтев одбијен као неоснован.

По оцени Врховног суда, нижестепени судови су на утврђено чињенично стање правилно применили материјално право.

Према члану 66. став 1. Закона о облигационим односа прописано је да привидан уговор нема дејство међу уговорним странама. Према члану 5. став 3. спорног уговора произилази да ће уговор почети да производи дејства кад обе стране испуне међусобне обавезе и када сачине потврду или Анекс на основу кога би купац могао да се укњижи као власник непокретности. Правилно је закључено да уговор не испуњава ни услове да се ради о уговореној хипотеци сходно члану 13. Закона о хипотеци а у вези члана 27. став 1. тачка 1. Закона о хипотеци јер пренос својине у таквом случају на хипотекарној ствари може бити предвиђен само у случају када је обезбеђење потраживања доспело, што овде није случај. Стога је правилно закључено да је предметни уговор, у смислу члана 103. став 1. ЗОО ништав, и не производи правно дејство.

Наводима из ревизије не доводи се у сумњу правилност побијане одлуке. Одређене ревизијске наводе је већ ценио другостепени суд приликом одлучивања о жалби. Истицање навода у ревизији да је суд погрешно утврдио чињенице не могу бити предмет разматрања пред Врховним судом јер према члану 407. став 2. ЗПП ревизија не може да се изјави због погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања, осим у случају члана 403. став 2. овог закона, што овде није случај.

Правилна је одлука о трошковима поступка.

На основу изнетог применом члана 414. став 1. ЗПП Врховни суд је одлучио као у изреци.

Председник већа - судија

Гордана Комненић,с.р.

За тачност отправка

Заменик упрaвитеља писарнице

Миланка Ранковић