
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Кзз 1286/2025
30.10.2025. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Светлане Томић Јокић, председника већа, Дијане Јанковић, Александра Степановића, Мирољуба Томића и Слободана Велисављевића, чланова већа, са саветником Врховног суда Немањом Симићевићем, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА, због кривичног дела насиље у породици из члана 194. став 1. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца по службеној дужности окривљеног АА - адвоката Данила Лукића, поднетом против правноснажних решења Основног суда Вршцу К.бр.71/25 од 27.06.2025.године и Кв.бр.232/25 од 27.08.2025.године, у седници већа одржаној дана 30.10.2025. године, донео је:
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољен, захтев за заштиту законитости браниоца по службеној дужности окривљеног АА - адвоката Данила Лукића, поднет против правноснажних решења Основног суда Вршцу К.бр.71/25 од 27.06.2025.године и Кв.бр.232/25 од 27.08.2025.године.
О б р а з л о ж е њ е
Решењем Основног суда Вршцу К.бр.71/25 од 27.06.2025.године досуђен је износ од 400.725,00 динара браниоцу по службеној дужности адвокату Данилу Лукићу, на име одбране по службеној дужности окривљеног АА, у предмету Основног суда у Вршцу К.бр.71/25, те наложено рачуноводству Основног суда у Вршцу да досуђени износ исплати адвокату Данилу Лукићу у року од 60 дана од дана правноснажности овог решења.
Решењем Основног суда у Вршцу Кв.бр.232/25 од 27.08.2025.године делимично је усвојена жалба браниоца по службеној дужности окривљеног АА, адвоката Данила Лукића, па је преиначен први став решења Основног суда у Вршцу К.бр. 71/25 од 27.06.2025. године, тако што је браниоцу адвокату Данилу Лукићу, на име награде и накнаде трошкова за одбрану по службеној дужности окривљеног АА у кривичном поступку који је пред Основном судом у Вршцу вођен под бројем К.бр.71/25, досуђен износ од 408.225,00 динара, док је у преосталом делу првостепено решење остало неизмењено.
Истим решењем је браниоцу по службеној дужности окривљеног АА, адвокату Данилу Лукићу, досуђен износ од 15.000,00 динара на име трошкова другостепеног поступка насталих по жалби браниоца од 14.07.2025. године која је изјављена против решења Основног суда у Вршцу К.бр.71/25 од 27.06.2025. године и наложено рачуноводству Основног суда у Вршцу да наведени износ исплати на рачун браниоца адвоката Данила Лукића, у року од 60 дана од дана доношења овог решења.
Против наведених правноснажних решења захтев за заштиту законитости је поднео бранилац по службеној дужности окривљеног АА, адвокат Данило Лукић, због повреде закона из члана 441. став 4. ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји поднети захтев као основан, преиначи побијана решења и у целости усвоји захтев за накнаду трошкова, тако што ће браниоцу по службеној дужности на име трошкова кривичног поступка досудити износ од 628.200,00 динара или да укине наведена решења и списе предмета врати Основном суду у Вршцу на поновно одлучивање.
Врховни суд је у седници већа размотрио списе предмета са захтевом за заштиту законитости браниоца по службеној дужности окривљеног АА - адвоката Данила Лукића, па је нашао:
Захтев за заштиту законитости је недозвољен.
Одредбом члана 482. став 1. Законика о кривичном поступку прописано је да против правноснажне одлуке јавног тужиоца или суда или због повреде одредаба поступка који је претходио њеном доношењу, овлашћено лице може поднети захтев за заштиту законитости под условима прописаним у том законику.
Одредбом члана 483. став 1. ЗКП прописано је да захтев за заштиту законитости могу поднети Врховни јавни тужилац, окривљени и његов бранилац, а одредбом става 3. истог члана прописано је да захтев за заштиту законитости окривљени може поднети искључиво преко браниоца.
Према одредби члана 71. тачка 5) ЗКП бранилац има право да у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени.
Како су сходно цитираној законској одредби права браниоца ограничена правима која у поступку има окривљени, то дакле бранилац окривљеног има право, али и дужност, да процесне радње предузима само у корист окривљеног, те је сагласно томе овлашћен да захтев за заштиту законитости као ванредни правни лек поднесе искључиво у корист окривљеног, уколико је правноснажном одлуком јавног тужиоца или суда учињена повреда закона наведена у члану 485. став 4. ЗКП на штету окривљеног.
У конкретном случају подносилац захтева, адвокат Данило Лукић је решењем Основног јавног тужилаштва у Вршцу А.бр.2000/24 од 17.10.2024.године постављен за браниоца по службеној дужности окривљеном АА, против којег је вођен кривични поступак због кривичног дела из члана 294. став 5. КЗ.
Бранилац по службеној дужности, адвокат Данило Лукић је дана 10.04.2025. године поднео захтев за накнаду трошкова кривичног поступка, те је о истоме одлучено побијаним правноснажним решењима, након чега је поднео захтев за заштиту законитости јер је по његовом мишљењу правноснажним побијаним решењима повређен закон из разлога што му као браниоцу по службеној дужности нису признати сви трошкови које је имао и које је захтевом за накнаду трошкова кривичног поступка тражио, при чему бранилац у захтеву не указује ни једном речју на који начин је побијаним решењима учињена повреда закона на штету окривљеног АА.
Дакле, имајући у виду да је бранилац окривљеног по службеној дужности захтев за заштиту законитости поднео у своје име и због повреде закона учињене на своју штету, а на шта по закону није овлашћен у смислу напред цитираних законских одредби, то по налажењу Врховног суда, бранилац окривљеног по службеној дужности у конкретном случају није овлашћен за подношење овог ванредног правног лека, па је с тога овај суд наведени захтев оценио недозвољеним.
Са изнетих разлога, Врховни суд је на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП у вези чланова 483. и 71. тачка 5) ЗКП одлучио као у изреци овог решења.
Записничар-саветник Председник већа-судија
Немања Симићевић, с.р. Светлана Томић Јокић, с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић

.jpg)
