Пресудом Апелационог суда у Нишу Кж1 160/25 од 05.06.2025. године, одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног Владана Манчића, а првостепена пресуда је потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног Владана Манчића, адвокат Дејан Добросављевић, због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји поднети захтев за заштиту законитости као основан, преиначи побијане пресуде и окривљеног ослободи од оптужбе за наведено кривично дело или да побијане пресуде укине и предмет врати првостепеном или другостепеном суду на поновно одлучивање или да преиначи побијане пресуде у погледу правне квалификација и кривичне санкције.

Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Врховном јавном тужиоцу, у складу са одредбом члана 488. став 1. ЗКП, па је у седници већа коју је одржао без обавештења Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство, у смислу члана 488. став 2. ЗКП, није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета са правноснажним пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, те је након оцене навода захтева, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован у односу на повреду закона из члана 74. ЗКП, док је у осталом делу недозвољен.

Бранилац окривљеног истиче повреду закона из члана 74. ЗКП, наводима да је под тачком 2. овог члана прописано да окривљени мора имати браниоца ако се кривични поступак води због кривичног дела за које је прописана казна затвора у трајању од осам година или тежа казна – од првог саслушања, па до правноснажног окончања поступка, а предметни поступак се одвијао без присуства браниоца. Ово, имајући у виду чињеницу да је адвокат који је бранио окривљеног добио забрану бављења адвокатуром и избрисан из адвокатске коморе, на који начин је повређено право на одбрану окривљеног у кривичном поступку. С тим у вези бранилац окривљеног цитира и одредбе члана 73. ЗКП да бранилац окривљеног може бити искључиво адвокат.

Изнете наводе захтева за заштиту законитости Врховни суд оцењује као неосноване из следећих разлога:

Одредбом члана 74. ЗКП предвиђена је обавезна одбрана окривљеног у кривичном поступку, односно прописано је девет процесних ситуација у којима окривљени мора имати браниоца. Дакле, повреда закона из члана 74.ЗКП постоји ако окривљени у једној од девет прописаних процесних ситуација у којима је предвиђена обавезна одбрана није имао браниоца. Повреда закона из члана 74. тачка 2) ЗКП, на коју се бранилац окривљеног позива, постоји ако се води поступак против окривљеног због кривичног дела за које је прописана казна затвора од осам година или тежа казна – од првог саслушања, па до правноснажног окончања кривичног поступка.

Из списа предмета и то записника о саслушању окривљеног Владана Манчића, састављеног пред јавним тужиоцем ВЈТ у Зајечару Кт 16/23 Кти 11/23 дана 18.03.2023. године, јасно произлази да је наведеног дана саслушању окривљеног Владана Манчића присуствовала адвокат Наташа Тошић Сремац из ..., која је овлашћена писаним пуномоћјем од стране окривљеног дана 18.03.2023.године, да га у брани у предмету Кт 16/23 који се водио пред Вишим јавним тужилаштвом у Зајечару и пред Вишим судом у Зајечару, све до правноснажног окончања поступка. Након тога наведена адвокатица је заступала окривљеног Владана Манчића све до 04.08.2024. године, када је поднеском обавестила Виши суд у Зајечару да отказује пуномоћје у предмету К 24/23, а окривљени Владан Манчић је пуномоћјем од 04.09.2024. године овластио другог адвоката - Ану Јовановић из ... да га заступа у предмету К 24/23, а која адвокатица је била присутна на последњем главном претресу и приликом давања завршних речи.

Самим тим, неосновани су наводи браниоца окривљеног да је повређено право на одбрану окривљеног из члана 74. став 1. тачка 2) ЗКП јер је окривљени имао изабраног браниоца током целог кривичног поступка, по пуномоћју које се налази у списима предмета, односно имао је одбрану, при чему поднетим захтевом за заштиту законитости нису пружени докази за супротно, због чега се у конкретном случају, по налажењу Врховног суда, не може радити о повреди закона из члана 74. ЗКП везано за обавезну одбрану окривљеног у кривичном поступку како то неосновано истиче бранилац окривљеног у поднетом захтеву.

У осталом делу захтева бранилац окривљеног као разлог подношења захтева за заштиту законитости нумерише и повреду кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, због које је подношење овог ванредног правног лека дозвољено окривљеном преко браниоца.

Међутим, указујући на ову повреду кривичног закона, бранилац окривљеног у захтеву наводи да је побијаним пресудама повређен закон јер је окривљени оглашен кривим да је опојну дрогу кокаин и канабис држао ради даље продаје, те да су нижестепени судови погрешно утврдили чињенично стање јер је окривљени осуђен за радње које није могао да оствари. С тим у вези бранилац опширно анализира које су то радње које представљају држање ради продаје опојне дроге, те да ниједна радња окривљеног не може представљати овакву радњу и да код окривљеног није пронађена већа количина дроге, нити постоје непосредни докази за ово кривично дело, већ је суд извео овакве закључке погршеним тумачењем одбране окривљеног и других изведених доказа.

Како је у поднетом захтеву само формално означена повреда закона због које је подношење захтева дозвољено – повреда закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, а суштински се указује на недозвољени разлог за подношење захтева – на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање (члан 440. ЗКП), а због које повреде, у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП, није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека окривљеном преко браниоца, то је Врховни суд поднети захтев у том делу одбацио као недозвољен. Из изнетих разлога, Врховни суд је, на основу одредбе члана 491. став 1. ЗКП и члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП у вези члана 485. став 4. ЗКП, одлучио као у изреци пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Председник већа-судија

Маша Денић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Мирољуб Томић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић