
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 16275/2024
28.05.2025. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Весне Субић, председника већа, Јелице Бојанић Керкез, Радославе Мађаров, Зорице Булајић и Ирене Вуковић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Никола Грчић, адвокат из ..., против тужене Градске Општине Лазаревац, чији је заступник Градско правобранилаштво Града Београда, Одељење у Лазаревцу, ради исплате, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 3428/23 од 18.04.2024. године, у седници већа oдржаној 28.05.2025. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 3428/23 од 18.04.2024. године, као изузетно дозвољеној.
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужене изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 3428/23 од 18.04.2024. године.
ОДБИЈА СЕ захтев тужиоца за накнаду трошкова на име одговора на ревизију.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Апелационог суда у Београду Гж 3428/23 од 18.04.2024. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба тужене и потврђена пресуда Основног суда у Лазаревцу П 804/21 од 24.04.2023. године, којом је обавезана тужена да исплати тужиоцу новчану накнаду за земљиште одузето из поседа и то за део кп.бр. .. КО ..., површине од 0.03,00 ха у износу од 663.000,00 динара, са законском затезном каматом од 24.04.2023. године до исплате (став први изреке првостепене пресуде) и обавезана тужена да накнади тужиоцу трошкове поступка у износу од 151.850,00 динара (став други изреке првостепене пресуде). Ставом другим изреке побијане другостепене пресуде одбијен је захтев тужене за накнаду трошкова другостепеног поступка.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужени је благовремено изјавио ревизију, као посебну, због погрешне примене материјалног права у смислу члана 404. Закона о парничном поступку.
Тужилац је благовремено поднео одговор на ревизију.
Врховни суд је на основу члана 404. Закона о парничном поступку-ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11 ... 10/23-други закона), оценио да ревизија тужене није изузетно дозвољена.
Према одредби члана 404. став 1. ЗПП, ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).
Из наведеног произлази да су законом изричито прописани додатни, посебни услови под којима ревизијски суд може изузетно дозволити ревизију и одлучити о овом правном леку и онда када ревизија није дозвољена на основу члана 403. ЗПП.
Истицање погрешне примене материјалног права представља законски разлог за изјављивање посебне ревизије, искључиво уколико због погрешне примене материјалног права у другостепеној одлуци постоји потреба да се размотре правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе или новог тумачења права.
Предмет тражене правне заштите је исплата накнаде за 0.03,00 ха предметне парцеле у износу од 663.000,00 динара, јер је у претежном делу асфалтирана и тужена земљиште фактички привела намени, да носи назив Улице ... чији је део и да је тужилац као власник предметне парцеле у потпуности лишен своје имовине без исплате правичне накнаде, будући да није вођен поступак за утврђивање правичне накнаде за фактичко одузимање парцеле.
Полазећи од садржине тражене правне заштите и разлога на којима је заснована побијана пресуда у примени материјалног права на утврђено чињенично стање, према оцени Врховног суда не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или правних питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе или новог тумачења права, с обзиром на то да је одлука о тужбеном захтеву заснована на примени одговарајућих одредби материјалног права.
Наводи ревизије који се односе на чињенично стање (да орган јавне власти није ни депоседирао, ни одузео и ограничио својинска, државинска права на парцели правног претходника тужиоца), не могу се узети у разматрање код испитивања услова за изузетну дозвољеност ревизије, јер то нису разлози ни за ревизију из члана 403. ЗПП (редовна ревизија), према одредби члана 407. став 2. ЗПП, изузев у случају из члана 403. став 2. ЗПП, као ни за посебну ревизију из члана 404. ЗПП, чија је дозвољеност условљена испуњењем услова прописаних одредбом члана 404. став 1. ЗПП.
Из наведених разлога, Врховни суд је на основу члана 404. ЗПП, одлучио као у ставу првом изреке.
Врховни суд је испитао дозвољеност ревизије тужене у смислу одредбе члана 410. став 2. тачка 5., а у вези члана 413. ЗПП и утврдио да ревизија тужене није дозвољена.
Тужба је поднета 11.06.2021. године. Вредност предмета спора у побијаном делу износи 663.000,00 динара, што на дан преиначења тужбе 09.11.2023. године представља динарску противвредност 5.652,10 евра (1 евро = 117,3016 динара).
Одредбом члана 403. став 3. ЗПП прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.
Како вредност предмета спора не прелази меродавну вредност за дозвољеност ревизије у динарској противвредности од 40.000 евра, на дан преиначења тужбе, ревизија тужене није дозвољена на основу одредбе члана 403. став 3. ЗПП.
Из наведених разлога, Врховни суд је на основу члана 413. ЗПП, одлучио као у ставу другом изреке.
Трошкови на име одговора на ревизију нису били потребни ради вођења парнице сходно одредби члана 154. став 1. ЗПП, због чега је одбијен захтев тужиоца за накнаду трошкова на име одговора на ревизију.
Из наведених разлога, Врховни суд је на основу члана 165. ЗПП, одлучио као у ставу трећем изреке.
Председник већа – судија
Весна Субић,с.р.
За тачност отправка
Заменик упрaвитеља писарнице
Миланка Ранковић

.jpg)
