Против наведених правноснажних пресуда захтеве за заштиту законитости су поднели:

- бранилац окривљеног Бранислава Митровића, адвокат Иван Бајазит, због повреда закона из члана 438. став 1. тачка 1) и 439. тачка 2) ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји захтев као основан, укине побијане пресуде и списе предмета врати првостепеном суду на поновно одлучивање,

- бранилац окривљеног Бранислава Митровића, адвокат Никола Матић, због повреде закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји захтев као основан, преиначи побијане пресуде и окривљеног ослободи од оптужбе или да наведене пресуде укине и списе предмета врати на поновно одлучивање. Иако формално не означава, из образложења захтева произилази да бранилац суштински указује и на повреду закона из члана 439. тачка 2) ЗКП.

Врховни суд је доставио примерке захтева за заштиту законитости Врховном јавном тужилаштву, сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП и, у седници већа коју је одржао без обавештења јавног тужиоца Врховног јавног тужилаштва и бранилаца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП) размотрио списе предмета, са правноснажним пресудама против којих су захтеви за заштиту законитости поднети, па је након оцене навода у захтевима, нашао:

Захтеви за заштиту законитости браниоца окривљеног Бранислава Митровића, адвоката Ивана Бајазита, у односу на повреду закона из члана 439. тачка 2) ЗКП и браниоца окривљеног Бранислава Митровића, адвоката Николе Матића у односу на повреде закона из члана 439. тачка 1) и 2) су неосновани.

Указујући на повреду закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, бранилац окривљеног Бранислава Митровића, адвокат Никола Матић у захтеву за заштиту законитости истиче да кривично дело за које је окривљени оглашен кривим није кривично дело, јер у изреци пресуде нису описани елементи кривичног дела разбојничка крађа у покушају из члана 205. став 3. у вези члана 30. КЗ, с обзиром да примена силе према оштећеном који у свом поседу има предмет кривичног дела и кад окривљени нема државину на ствари, не може представљати наведено кривично дело, јер окривљени није могао да примењује силу да би задржао ствар.

Указујући на повреду закона из члана 439. тачка 2) ЗКП, бранилац окривљеног Бранислава Митровића, адвокат Иван Бајазит у захтеву за заштиту законитости истиче да се у обе побијане пресуде на потпуно нејасан начин описује кривично дело разбојништво из члана 206. КЗ, а не кривично дело разбојничка крађа из члана 205. став 3. КЗ, при чему је изостављен опис покушаја, као и правни основ, односно да ли је дело извршено силом, претњом или на неки други начин, те се ни на који начин не описује крађа као део сложеног бића кривичног дела из члана 205. став 3. КЗ. Имајући у виду утврђено чињенично стање од стране судова, у конкретном случају се евентуално може радити о кривичном делу принуда из члана 135. КЗ или кривичног дела изнуда из члана 214. КЗ. И бранилац окривљеног Бранислава Митровића, адвокат Никола Матић у свом захтеву суштински указује на повреду закона из члана 439. тачка 2) ЗКП, тврдећи да се у радњама окривљеног евентуално стичу елементи кривичног дела тешка телесна повреда из члана 121. став 1. КЗ.

Врховни суд је изнете наводе бранилаца окривљеног оценио као неосноване из следећих разлога:

Изреком пресуде Вишег суда у Београду К.бр.226/24 од 19.12.2024. године окривљени Бранислав Митровић је оглашен кривим да је дана 10.04.2024. године, у Београду, ГО Земун, Аутопут за Нови Сад бб, на прилазном путу испред хотела „...“, у стању смањене урачунљивости, али не битно, свестан свог дела, чије је извршење хтео и свестан да је његово дело забрањено, покушао да одузме туђу покретну ствар у вредности преко 5.000.00 динара и то путнички ранац у коме се налазила гардероба, тако што је затечен на делу крађе, па у намери да украдену ствар задржи употребио силу према оштећеном АА, тако што је са умишљајем започео извршење кривичног дела, али га није довршио, у намери да њеним присвајањем прибави себи противправну имовинску корист, при чему је оштећеном са умишљајем нанео тешку телесну повреду, на тај начин што је, најпре, окривљени пришао оштећеном АА и лицу ББ, који су наведеног дана слетели на Аеродром „Никола Тесла“ и при изласку са Аеродрома тражили банкомат на коме би подигли новац и радњу где да купе СИМ картице, када их је окривљени упитао да ли им је потребан такси превоз, на шта су они одговорили да им треба и питали колика је цена превоза до њиховог резервисаног смештаја „...", на шта им је окривљени одговорио да ће им наплатити по очитаној тарифи. У току вожње оштећени АА и лицe ББ су приметили да уместо на таксиметру, апликација на мобилном телефону окривљеног очитава износ од 15.000,00 динара, опет упитали окривљеног колико кошта вожња до њиховог смештаја „... ", на шта им је окривљени одговорио да цена превоза до њиховог смештаја износи 30.000,00 динара, те након што су објаснили окривљеном да немају толико новца, да се заустави и да ће му платити само за ту деоницу, окривљени је рекао да не може да заустави возило, да би тек пошто је оштећени АА у разговору на енглеском језику са лицем ББ рекао да ће позвати њихов смештај „...", како би их питао колико износи цена такси превоза од Аеродрома до њиховог смештаја, окривљени зауставио своје возило „..." серије „5“ рег. ознака ..., поред пута након чега је оштећени АА кренуо да излази из возила са места сувозача и пошао да узме свој ранац који се налазио на задњем седишту, поред лица ББ. Тада је окривљени зграбио ранац и узео га, да би потом оштећени ББ изашао из возила, дошао до окривљеног који је седео на месту возача и држао ранац, када су почели да се отимају око ранца, услед чега се ранац поцепао и са њега је откинута ручка и ранац је пао поред наведеног возила. Након тога је оштећени ББ узео ранац и удаљио се од возила, а потом је из истог возила изашао ББ и за којим је кренуо окривљени и задао му више удараца затвореном шаком у потиљачном делу главе и нанео му лаку телесну повреду у виду нагњечине потиљачног дела главе, након чега је окривљени пришао оштећеном и задао му ударац затвореном шаком у пределу лица, тј. носног комплекса, при чему му је нанео телесне повреде и то лаку телесну повреду у виду нагњечине у пределу корена носа и тешку телесну повреду у виду прелома носних костију са дислокацијом (са померањем преломљених фрагмената носних костију), које повреде су у време наношења, у укупном дејству представљале једну јединствену тешку телесну повреду. Тада су им пришли полицијски службеници МУП РС ДП ПУ за град Београд ИЈ92, чиме су спречили окривљеног да заврши започету радњу, којом приликом је окривљени одбацио од себе покидани каиш од ранца који је имао у рукама и покушао да седне у поменуто путничко моторно возило на месту возача, када су га полицијски службеници легитимисали, док су оштећени АА и лице ББ возилом Службе хитне помоћи превезени у КБЦ „Земун“ ради пружања медицинске помоћи, чиме је извршио кривично дело разбојничка крађа у покушају из члана 205. став 3. у вези члана 30. КЗ.

Одредбом члана 205. став 1. КЗ је прописано да ко је на делу крађе (члан 203) затечен, па у намери да украдену ствар задржи, употреби силу против неког лица или претњу да ће непосредно напасти на живот или тело, казниће се затвором од једне до десет година, док је ставом 3. истог члана прописано да ако је дело из става 1. до 3. овог члана учињено од стране групе или је неком лицу са умишљајем нанесена тешка телесна повреда, казниће се затвором од три до петнаест година.

У конкретном случају, у изреци побијане пресуде је наведено да je окривљени на описани начин, у стању смањене урачунљивости, али не битно, свестан свог дела, чије је извршење хтео и свестан да је његово дело забрањено, покушао да одузме туђу покретну ствар у вредности преко 5.000.00, динара и то путнички ранац у коме се налазила гардероба, тако што је затечен на делу крађе, па у намери да украдену ствар задржи употребио силу према оштећеном АА, тако што је са умишљајем започео извршење кривичног дела, али га није довршио, у намери да њеним присвајањем прибави себи противправну имовинску корист, при чему је оштећеном са умишљајем нанео тешку телесну повреду, па су на тај начин наведени сви објективни и субјективни елементи кривичног дела разбојничка крађа у покушају из члана 205. став 3. у вези члана 30. КЗ за које је окривљени правноснажно оглашен кривим. Стога су наводи изложени у захтевима за заштиту законитости бранилаца окривљеног Бранислава Митровића, адвоката Ивана Бајазита и Николе Матића, којима се истиче да опис радње извршења дела не садржи све елементе предметног кривичног дела, и да се у радњама окривљеног евентуално стичу елементи кривичног дела тешке телесне повреде из члана 121. став 1. КЗ, кривичног дела принуда из члана 135. КЗ или кривичног дела изнуда из члана 214. КЗ, односно да су побијаним пресудама учињене повреде кривичног закона из члана 439. тачка 1) и 2) ЗКП, оцењени као неосновани.

Иако је бранилац окривљеног Бранислава Митровића, адвокат Иван Бајазит у осталом делу захтева за заштиту законитости формално означио повреду закона из члана 438. став 1. тачка 1) ЗКП, која представља законом дозвољен разлог за подношење захтева за заштиту законитости, у образложењу захтева бранилац не конкретизује у чему се наведена повреда закона састоји, односно не наводи због чега сматра да је наступила застарелост кривичног гоњења или је гоњење искључено услед амнестије или помиловања или је ствар већ правноснажно пресуђена или постоје друге околности које трајно искључују кривично гоњење. Одредба члана 484. ЗКП налаже обавезу навођења у захтеву за заштиту законитости разлога за његово подношење, а што у случају истицања повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1) ЗКП), по налажењу овога суда, подразумева не само формално опредељење о којој повреди закона је реч, већ и образложење у чему се та повреда конкретно састоји. С тога је Врховни суд нашао да захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Бранислава Митровића, адвоката Ивана Бајазита у овом делу нема законом прописан садржај у смислу одредбе члана 484. ЗКП, па се у разматрање и оцену ове повреде није упуштао.

Са свега изложеног, на основу одредаба члана 491. став 1. ЗКП, донета је одлука као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                   Председник већа-судија

Немања Симићевић, с.р.                                                                                                             Светлана Томић Јокић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић