У ИМЕ НАРОДА

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Милене Рашић, председника већа, Гордане Којић, Александра Степановића, Татјане Вуковић и Дијане Јанковић, чланова већа, са саветником Врховног суда Снежаном Лазин, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА и др, због кривичног дела примање мита у помагању из члана 367. став 1. у вези члана 35. Кривичног законика и др, одлучујући о захтеву за заштиту законитости бранилаца окривљених АА и ББ, адвоката Вићентија Даријевића, Јелене Пирић, Марине Миленковић и Деане Берак Савковић, поднетом против правноснажних пресуда Вишег суда у Зрењанину 3К.57/17 од 23.09.2019. године и Апелационог суда у Новом Саду Кж1 106/20 од 26.05.2020. године, у седници већа одржаној дана 24.09.2025. године, једногласно, донео је

П Р Е С У Д У

УСВАЈА СЕ као основан захтев за заштиту законитости бранилаца окривљених АА и ББ, адвоката Вићентија Даријевића, Јелене Пирић, Марине Миленковић и Деане Берак Савковић, па се УКИДАЈУ правноснажне пресуде Вишег суда у Зрењанину 3К.57/17 од 23.09.2019. године и Апелационог суда у Новом Саду Кж1 106/20 од 26.05.2020. године и предмет враћа Вишем суду у Зрењанину на поновно одлучивање.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Зрењанину 3К.57/17 од 23.09.2019. године оглашени су кривим окривљени АА и ББ и то окривљени АА због извршења кривичног дела примање мита у помагању из члана 367. став 1. у вези члана 35. КЗ, а окривљени ББ због извршења кривичног дела примање мита из члана 367. став 1. КЗ, па су осуђени и то окривљени АА на казну затвора у трајању од 6 (шест) месеци, а окривљени ББ на казну затвора у трајању од 1 (једне) године, а које казне ће се извршити у просторијама у којима окривљени станују и то окривљени АА у ..., у улици ..., а окривљени ББ у ..., у улици ..., уз примену електронског надзора, а које просторије окривљени не смеју напуштати осим у случајевима прописаним законом који уређује извршење кривичних санкција, а уколико окривљени једном у трајању од преко шест часова или два пута у трајању до шест часова самовољно напусте просторије у којима станују суд ће одредити да остатак казне затвора издрже у Заводу за извршење казне затвора, а у изречене казне окривљенима је урачунато време проведено у притвору почев од 06.11.2015. године до 24.11.2015. године.

Истом пресудом од окривљеног ББ је одузет примљени поклон у износу од 1.000 евра. Окривљени су обавезани да на име судског паушала плате износе од по 5.000,00 динара сваки.

Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Кж1 106/20 од 26.05.2020. године усвојена је жалба јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Зрењанину, па је преиначена пресуда Вишег суда у Зрењанину 3К.57/17 од 23.09.2019. године у делу одлуке о казни, тако што је Апелациони суд у Новом Саду окривљеног АА за кривично дело примање мита у помагању из члана 367. став 1. у вези члана 35. КЗ, за које је оглашен кривим првостепеном пресудом, осудио на казну затвора у трајању од 9 (девет) месеци која ће се извршити у просторијама у којима окривљени станује и то у ... у улици ..., уз примену електронског надзора, уз упозорење да окривљени не сме напуштати просторије у којима станује осим у случајевима прописаним законом који уређује извршење кривичних санкција, а уколико окривљени једном у трајању од преко шест часова или два пута у трајању до шест часова самовољно напусти просторије у којима станује суд ће одредити да остатак казне затвора издржи у Заводу за извршење казне затвора, а у изречену казну се окривљеном урачунава време проведено у притвору почев од 06.11.2015. године до 24.11.2015. године, док је окривљеног ББ за кривично дело примање мита из члана 367. став 1. КЗ, за које је оглашен кривим првостепеном пресудом, осудио на казну затвора у трајању од 2 (две) године у коју му се урачунава време проведено у притвору почев од 06.11.2015. године до 24.11.2015. године, те је окривљеном ББ изрекао меру безбедности забрана вршења позива, делатности и дужности самосталног царинског инспектора – ревизора у Одељењу за накнадну контролу у Министарству финансија Републике Србије у трајању од 3 године почев од дана правноснажности пресуде, с тим што се време проведено у затвору не урачунава у време трајања ове мере, док су одбијене као неосноване жалба окривљеног АА лично, жалба браниоца окривљеног ББ и жалба браниоца окривљених АА ББ, те је првостепена пресуда у непреиначеном делу потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднели су браниоци окривљених АА и ББ, адвокати Вићентије Даријевић, Јелена Пирић, Марина Миленковић и Деана Берак Савковић, из разлога предвиђених одредбом члана 485. став 1. тачка 3) ЗКП и то конкретно због повреде члана 6. став 1. Европске конвенције о заштити људских права и основних слобода, са предлогом да Врховни суд усвоји као основан поднети захтев, те да укине у целини пресуде Вишег суда у Зрењанину 3К.57/17 од 23.09.2019. године и Апелационог суда у Новом Саду Кж1 106/20 од 26.05.2020. године и предмет врати на поновни поступак и одлуку или да преиначи наведене пресуде тако што ће окривљене ослободити од оптужбе, као и да на основу одредбе члана 488. став 2. ЗКП позове браниоце на седницу већа уколико сматра да би њихово присуство било од значаја за доношење одлуке.

Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Врховном јавном тужилаштву сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку, те је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештавања Врховног јавног тужиоца и бранилаца окривљених, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је, након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је основан.

По налажењу Врховног суда, основано браниоци окривљених АА и ББ у поднетом захтеву указују да је у поступку који је претходио доношењу пресуда Вишег суда у Зрењанину 3К.57/17 од 23.09.2019. године и Апелационог суда у Новом Саду Кж1 106/20 од 26.05.2020. године окривљенима повређено и ускраћено људско право на правично суђење које је зајемчено чланом 6. став 1. Европске конвенције о заштити људских права и основних слобода, а што је и утврђено одлуком Европског суда за људска права Радук против Србије од 06.05.2025. године, по представци број 13696/23. Ово имајући у виду да из списа предмета произилази да је Европски суд за људска права (Треће одељење) у предмету Радук против Србије, формираном на основу представке број 13696/23 коју је суду дана 15.03.2023. године против Републике Србије поднео окривљени ББ на основу члана 34. Конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљем тексту: „Конвенција“), а кога је заступао његов бранилац – адвокат Јелена Пирић, дана 06.05.2025. године, донео пресуду којом је утврдио да је у конкретном случају дошло до повреде члана 6. став 1. Конвенције, уз констатацију да утврђивање повреде само по себи представља довољно правично задовољење за било какву нематеријлану штету коју је подносилац претрпео.

Наведеном пресудом је закључено да је услед процедуралних пропуста органа поступка, кумулативно посматраних, прекршено право подносиоца на правично суђење, чиме је у предметном случају дошло до повреде члана 6. став 1. Европске конвенције о заштити људских права и основних слобода. У пресуди је закључено да како је за спровођење и надзор посебних доказних радњи симуловани послови (члан 174. до 177. ЗКП) и ангажовање прикривеног иследника (члан 183. до 187. ЗКП), по одредбама Законика о кривичном поступку, потребно обавезно судско одобрење, то чињеница да је у конкретном случају полиција опремила оштећеног ВВ са уређајем за снимање и новчаницама које је обезбедила полиција, са њиховим серијским бројевима уредно забележеним за употребу као доказ, а без постојања за то потребног судског одобрења - одлуке коју је издао судија, по оцени Европског суда за људска права указује на очигледно непоштовање наведене процедуре предвиђене ЗКП-ом и на процедурални недостатак у самој тајној операцији полиције као органа поступка, те да је овај недостатак адекватних процедуралних заштитних мера у поступку од самог почетка нарушио легитимитет целе тајне операције, као и доказа који су том приликом прикупљени, те изложио подносиоца захтева ризику од полицијске клопке, при чему се, по ставу Европског суда за људска права, осуда подносиоца у великој мери заснива на снимцима које је полиција направила током два састанка на којима је ВВ поступао по полицијским упутствима и директивама. Даље се у пресуди наводи и да домаћи судови нису на одговарајући начин одговорили на наводе одбране о полицијској клопци, односно на наводе о томе да ли је подносилац у конкретном случају био подвргнут активном подстицању од стране ВВ, који је поступао по полицијским упутствима и директивама, да прихвати мито и изврши кривично дело примање мита из члана 367. став 1. КЗ.

Из наведеног, по налажењу Врховног суда, произилази да је окривљенима АА и ББ доношењем нижестепених пресуда повређено право на правично суђење које је зајемчено чланом 6. став 1. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, што је утврђено одлуком Европског суда за људска права Радук против Србије од 06.05.2025. године по представци број 13696/23, а што је по налажењу Врховног суда било од утицаја на законитост правноснажних пресуда, па је стога Врховни суд усвојио као основан поднети захтев за заштиту законитости бранилаца окривљених АА и ББ, адвоката Вићентија Даријевића, Јелене Пирић, Марине Миленковић и Деане Берак Савковић и укинуо побијане нижестепене пресуде Вишег суда у Зрењанину 3К.57/17 од 23.09.2019. године и Апелационог суда у Новом Саду Кж1 106/20 од 26.05.2020. године, те предмет вратио Вишем суду у Зрењанину на поновно суђење.

У поновном поступку, Виши суд у Зрењанину ће имати у виду примедбе и упутства изнета у овој одлуци, те ће бити у могућности да донесе правилну и на закону засновану одлуку.

Са изнетих разлога, Врховни суд је на основу одредбе члана 492. став 1. тачка 1) ЗКП одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                          Председник већа-судија

Снежана Лазин, с.р.                                                                                                              Милена Рашић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић