Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж 2990/22 од 17.01.2023. године, ставом првим изреке, одбијене су као неосноване жалба тужене Републике Србије и Града Врања и потврђена пресуда Основног суда у Врању П 524/22 од 26.05.2022. године у ставу првом, четвртом, петом, утврђујућем делу става шестог у односу на тужиљу ГГ и ставу осмом изреке у односу на Републику Србију и у ставу трећем, четвртом, седмом и осмом изреке у односу на Град Врање. Ставом другим изреке, преиначена је иста пресуда у односу на тужене ЈВП Србијаводе Београд - Водопривредни центар „Морава“ Ниш, Дирекцију за развој и изградњу Града Врања, Републику Србију и Град Врање и то у ставу првом, другом, четвртом, петом, обавезујућем делу става шестог изреке за исплату накнаде и у ставу осмом изреке у односу на тужену ЈВП „Србијаводе“ Београд – Водопривредни центар „Морава“ Ниш, у ставу: другом, трећем, четвртом, обавезујућем делу става шестог за исплату накнаде, ставу седмом и осмом изреке у односу на тужену Дирекцију за развој и изградњу Града Врања, у ставу другом, обавезујућем делу става шестог за исплату накнаде у односу на тужену Републику Србију, обавезујућем делу става шестог изреке за наплату накнаде у односу на Град Врање, тако тако што је одбијен тужбени захтев тужилаца којим су тражили да се тужени ЈВП Србијаводе Београд, Водопривредни центар „Морава“ Ниш обавеже да тужиоцима на име накнаде за бесправно одузети део парцеле кп бр ... из поседовног листа број ... за КО ..., по премеру из 1953. године, по мерама и границама као у изреци првостепене пресуде исплате новчану накнаду на име њиховог дела од по идеалне 1/6 и то тужиоцу АА из ... износ од 94.250,00 динара и тужиоцу ББ из ... износ од 94.250,00 динара, са законском затезном каматом на наведене износе почев од 04.04.2022. године као дана вештачења па до коначне исплате. Ставом четвртим изреке, одбијен је тужбени захтев тужилаца АА и ББ, обојице из ..., у делу којим су тражили да се тужени ЛПВ Србијаводе Београд, Водопривредни центар „Морава“ Ниш, Дирекција за развој и изградњу Града Врање, Републике Србије и Град Врање обавеже да тужиоцима на име накнаде за бесправно одузети део парцеле кп бр ... из поседовног листа број ... за КО ..., по премеру из 1953. године по мерама и границама из изреке првостепене пресуде солидарно исплате новчану накнаду на име њиховог дела као неоснован. Ставом петим изреке, одбијен је тужбени захтев тужилаца АА и ББ, обојице из ..., којим су тражили да се за бесправно одузети део парцеле кп бр ... из поседовног листа број ... за КО ..., по премеру из 1953. године, са мерама и границама као у изреци првостепене пресуде, тужени ЈП Дирекција за развој и изградњу Града Врања обавеже да тужиоцима солидарно исплати новчану накнаду на име њиховог дела од по идеалне 1/6 као неоснован. Ставом шестим изреке, одбијен је тужбени захтев тужилаца ГГ из ..., ЕЕ и ЖЖ, обоје из ..., који су тражили да се тужени ЈВП „Србијаводе“ Београд, Водопривредни центар „Морава“ Ниш обавеже да тужиоцима на име накнаде за бесправно одузети део парцеле кп бр ... из поседовног листа број ... за КО ..., по премеру из 1953. године, у мерама и границама као у изреци првостепене пресуде солидарно исплате њихов део од идеалне 1/6 као неоснован. Ставом седмим изреке, одбијен је тужбени захтев тужиоца ЕЕ и ЖЖ, обоје из ..., којим су тражили да се тужени ЛВП Србијаводе Београд, Водопривредни центар „Морава“ Ниш, Дирекција за развој и изградњу Града Врања, Републике Србије и Град Врање обавежу да тужиоцима солидарно исплате новчану накнаду на име накнаде за бесправно одузет део кп бр .../.. по премеру из 1972. године из листа непокретности број ..., у мерама и границама као у изреци првостепене пресуде, као неоснован. Ставом осмим изреке, одбијен је тужбени захтев тужилаца ГГ из ..., ЕЕ и ЖЖ, обоје из ..., којим су тражили да се обавеже тужени ЈП Дирекција за развој и изградњу Града Врања у ликвидацији да тужиоцима на име накнаде за бесправно одузети део парцеле кп бр ... из поседовног листа број ... за КО ..., по премеру из 1951. године, са мерама и границама као у изреци првостепене пресуде солидарно исплате новчану накнаду за заузету површину као неоснован. Ставом деветим изреке, обавезани су тужиоци да туженом ЈВП Србијаводе Београд, Водопривредни центар „Морава“ Ниш солидарно на име трошкова поступка исплате износ од 84.695,00 динара. Ставом десетим изреке, обавезани су тужиоци да туженом ЈП Дирекција за развој и изградњу Града Врања у ликвидацији солидарно исплате износ од 116.075,00 динара на име трошкова парничног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, четвртотужени – Град Врање је изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права, с тим што је предложено да се ревизија сматра изузетно дозвољеном ради уједначавања судске праксе у смислу члана 395. ЗПП.

Решењем Р3 31/24 од 21.05.2024. године, Апелациони суд у Нишу, није предложио Врховном суду да одлучи о ревизији четвртотуженог Града Врања, изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Р3 2990/22 од 17.01.2023. године, као изузетно дозвољеној, налазећи да за то нису испуњени услови предвиђени чланом 395. ЗПП.

Према члану 395. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 125/04 и 111/09 – у даљем тексту: ЗПП), који се примењује на основу члана 506. став 1. ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11 ... 55/14 и 87/18), ревизија је изузетно дозвољена и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом по члану 394. овог закона, кад је по оцени Апелационог суда о допуштености ове ревизије потребно да се размотре правна питања од општег интереса, уједначи судска пракса или кад је потребно ново тумачење права.

Испитујући дозвољеност ревизије, у смислу члана 401. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Из члана 395. ЗПП произлази да Врховни суд одлучује о изузетној ревизији само под условом да такво одлучивање предложи Апелациони суд, након оцене допуштености ове ревизије из неког од наведених разлога.

У конкретном случају, решењем Апелационог суда у Нишу, није предложено одлучивање о ревизији туженог као изузетно дозвољеној ревизији, а вредност предмета спора од 1.735.500,00 динара очигледно не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије дана преиначења тужбе од 08.04.2022. године (члан 23. став. 3. Закона о изменама и допунама Закона о парничном поступку - „Сл. гласник РС“, број 55/14), због чега је применом члана 404. раније важећег Закона о парничном поступку одлучено као у изреци.

Председник већа - судија

Весна Субић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић