
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 7305/2022
27.11.2025. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Бранислава Босиљковића, председника већа, Драгане Бољевић и Јасмине Симовић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Александар Прекодравац адвокат из ..., против тужене ББ из ..., чији је пуномоћник Славица Ковачевић адвокат из ..., ради раскида уговора о поклону, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против решења Апелационог суда у Београду Гж 566/22 од 18.02.2022. године, на седници одржаној 27.11.2025. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиље изјављена против решења Апелационог суда у Београду Гж 566/22 од 18.02.2022. године.
О б р а з л о ж е њ е
Решењем Вишег суда у Београду П 1387/2015 од 26.05.2021. године, ставом првим изреке, одбијен је предлог тужиље за понављање поступка у предмету П 1387/15 Вишег суда у Београду. Ставом другим изреке, обавезана је тужиља да накнади туженој трошкове парничног поступка од 46.500,00 динара.
Решењем Апелационог суда у Београду Гж 566/22 од 18.02.2022. године, ставом првим изреке, одбијена је жалба тужиље и потврђено првостепено решење. Ставом другим изреке, одбијен је захтев тужиље за накнаду трошкова другостепеног поступка.
Против решења другостепеног суда тужиља је благовремено изјавила ревизију због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.
Испитујући дозвољеност ревизије применом одредаба члана 420. Закона о парничном поступку, Врховни суд је утврдио да ревизија није дозвољена.
Одредбама члана 420. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11, 49/13-УС, 74/13-УС, 55/14, 87/18, 18/20, 10/23; у даљем тексту: ЗПП), прописано је да странке могу да изјаве ревизију и против решења другостепеног суда којим је поступак правноснажно окончан (став 1), да се у поступку поводом ревизије против решења сходно примењују одредбе овог закона о ревизији против пресуде (став 6), као и да је ревизија увек дозвољена против решења другостепеног суда којим се одбацује предлог за понављање поступка и решења другостепеног суда којим се потврђује решење првостепеног суда о одбацивању предлога за понављање поступка (став 5).
У конкретном случају тужиља је у предлогу од 23.10.2020. године за понављање поступка правноснажно окончаног пресудом Вишег суда у Београду П 1387/15 од 10.03.2017. године (потврђеном 23.09.2018. године) којом је одбијен њен тужбени захтев за раскид уговора од 27.06.2014. године о поклону стана ћерки (туженој) због неблагодарности навела да је сазнала за нове чињенице (претња коју јој је тужена наводно упутила 14.10.2020. године. Судови су одбили тужиљин предлог за понављање поступка првостепеним решењем од 26.05.2021. године, као и њену жалбу на то решење - другостепеним решењем од 18.02.2022. године које тужиља побија изјављеном ревизијом.
У конкретном случају не ради се о ситуацијама из члана 420. став 5. ЗПП у којима би ревизија била увек дозвољена против другостепеног решења (о одбачају предлога за понављање поступка, односно о потврђивању првостепеног решења о одбацивању предлога за понављање поступка), јер се не ради о решењу којим је одбачен предлог за понављање поступка. Ревизија је у овој правној ствари изјављена против другостепеног решења којим је потврђено првостепено решење о одбијању предлога за понављање поступка, дакле против решења којим није окончан поступак, што је претпоставка дозвољености ревизије против решења другостепеног суда из члана 420. став 1. ЗПП. Нема места позивању на одредбе става 403. ст. 1. и 3. ЗПП према којима је ревизија дозвољена зависно од вредности предмета имовинскоправног спора (ако прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе). Ревизија је у овом поступку изјављена као ванреди правни лек поводом одлучивањеа о другом ванредном правном леку (предлогу за понављање поступка), а дозвољеност такве ревизије се оцењује на основу посебно прописаних законских одредаба из члана 420. ЗПП. То значи да, уколико предлог за понављање поступка није одбачен, већ је донета одлука којом је предлог одбијен или усвојен, против те врсте одлука ревизија није дозвољена, без обзира на вредност предмета спора која се ревизијом побија, јер се таквим другостепеним решењем не окончава поступак.
С обзиром на изложено, тужиљина ревизија није дозвољена, због чега је одбачена као у изреци овог решења, на основу члана 413. ЗПП.
Председник већа – судија
Бранислав Босиљковић, с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић

.jpg)
