Врховни суд, у већу састављеном од судија: Бранке Дражић, председника већа, Весне Мастиловић, Иване Рађеновић, Мирјане Андријашевић и Владиславе Милићевић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Драгиша Милутиновић, адвокат из ..., против туженог Дома здравља „Ћуприја“ у Ћуприји и Општине Ћуприја, коју заступа Правобранилаштво Општине Ћуприја, ради уплате доприноса за пензијско и инвалидско осигурање, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 1027/23 од 03.11.2023. године, у седници одржаној 16.07.2025. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији тужиоца, изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 1027/23 од 03.11.2023. године.

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиоца изјављена против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 1027/23 од 03.11.2023. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 1027/23 од 03.11.2023. године, одбијена је као неоснована жалба тужиоца и потврђена пресуда Основног суда у Параћину, Судска јединица у Ћуприји П1 232/21 од 18.11.2021. године, чијим ставом првим изреке је одбијен тужбени захтев да се обавежу тужени да на име тужиоца солидарно плате додатне доприносе за пензијско и инвалдиско осигурање надлежном Републичком фонду ПИО, Филијала у Ћуприји за период од 14.04.1981. године до 01.12.2019. године за стаж осигурања са увећаним трајањем са степеном увећања 12/14, односно за сваку годину радног стажа додатно за по два месеца, по основици важећој на дан уплате, а ставом другим изреке, обавезан је тужилац да туженој Општини Ћуприја накнади трошкове парничног поступка у износу од 64.500,00 динара.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужилац је благовремено изјавио посебну ревизију, у смислу члана 404. Закона о парничном поступку.

Према одредби члана 404. став 1. Закона о парничном поступку ( („Службени гласник РС”, бр. 72/2011…18/20 и 10/2023 – др. закон у даљем тексту: ЗПП), ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

Предмет тужбеног захтева у овом спору је уплата додатних доприноса за пензијско и инвалидско осигурање у име тужиоца надлежном РФ ПИО за стаж осигурања са увећаним трајањем с обзиром на радни стаж на месту ..., које право послодавац – тужени Дом здравља Ћуприја није признао.

Тужилац у овом спору није доказао да му према конкретном радном месту и оцени надлежног органа припада право да му се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем, због чега не постоји правни основ који тужиоцу даје право на бенефицирани радни стаж у спорном периоду, нити је доказао да је надлежни фонд одлучио у управном поступку о његовом праву на стаж осигурања са увећаним трајањем. Побијана одлука заснована је на правилној примени материјалног права, а тужилац уз ревизију није доставио правноснажне одлуке судова којима је у истоветној или сличној чињеничној и правној ситуацији донета другачија одлука, па нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној, ради уједначавања судске праксе.

Из наведених разлога Врховни суд је, одлучио као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије применом члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је оценио да ревизија тужиоца није дозвољена ни као редовна.

Одредбом члана 441. ЗПП прописано је да је у парницама о споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа ревизија увек дозвољена, док из осталих одредби Главе ХХIX ЗПП, којима је регулисан поступак у парницама из радних односа, произлази да се дозвољеност ревизије када се ради о новчаним потраживањима из радног односа, цени према општим правилима из члана 403. ЗПП.

Одредбом члана 403. став 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима, ако вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.

Тужбени захтев у овом радном спору односи се на потраживање у новцу. Тужба је поднета 10.12.2019. године, а као вредност предмета спора означен је износ од 100.000,00 динара, па се дозвољеност ревизије цени под истим условима као и у осталим имовинскоправним споровима у којима се захтев односи на новчано потраживање.

Како вредност предмета спора побијане правноснажне пресуде очигледно не прелази законом прописан цензус из члана 403. став 3. ЗПП за изјављивање ревизије, ревизија тужиоца није дозвољена.

На основу члана 413. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа- судија

Бранка Дражић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић