Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужени је благовремено изјавио ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучи на основу члана 404. став 1. Закона о парничном поступку.

Врховни суд је оценио да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији туженог као изузетно дозвољеној.

Према одредби члана 404. Закона о парничном поступку, ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против одлуке другостепеног суда која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правно питање у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

Предмет тужбеног захтева је уплата у корист тужиоца разлике између већ уплаћених доприноса за пензијско и инвалидско осигурање и доприноса обрачунатих по најнижој месечној основици за уплату доприноса, на уговорену накнаду по уговорима о обављању привременим и повремених послова, закључених између странака. Побијана одлука којом је усвојен тужбени захтев донета је применом члана 7. став 1. тачке 3. и 9, члана 16. и члана 36. став 1. и 2. Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање на конкретно утврђено чињенично стање и не одступа од правног става усвојеног на седници Грађанског одељења Врховног касационог суда одржаној 12.03.2019. године, због чега у конкретном случају не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, као ни потреба уједначавања судске праксе или новог тумачења права. Тужени уз ревизију није доставио пресуде из којих би произлазио закључак о различитом одлучивању у истој правној ствари, односно о праву праву на уплату доприноса на најнижу основицу доприноса. Позивање туженог на битну повреду одредаба парничног поступка је без утицаја с обзиром да се не ради о разлогу за изјављивање посебне ревизије.

Из изнетих разлога, на основу члана 404. став 1. ЗПП, одлучено је као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизиије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Чланом 441. Закона о парничном поступку, прописано је да је ревизија дозвољена у парницама о споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа. Ван ових спорова ревизија није дозвољена уколико се тужба не односи на новчано потраживање, када се примењују општи услови о допуштености ревизије у погледу вредности спора (одредба члана 403. став 3. Закона о парничном поступку).

Тужбом поднетом 13.08.2021. године постављен је самостални захтев за уплату доприноса, односно разлике доприноса на исплаћену накнаду по уговорима о привременим и повременим пословима, а вредност побијаног дела је 121.801,85 динара.

Како вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредонст од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, то ревизија туженог није дозвољена применом члана 403. став 3. ЗПП.

На основу изнетог, применом члана 413. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Захтев тужиоца за накнаду трошкова ревизијског поступка у вези са саставом одговора на ревизију је одбијен, будући да се овај трошак не сматра потребним трошком у смислу одредбе члана 154. став 1. Закона о парничном поступку.

Председник већа - судија

Гордана Комненић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић