Према члану 83. став 1. Закона о привредним друштвима предузетник је пословно способно физичко лице које обавља делатност у циљу остваривања прихода и које је као такво регистровано у складу са Законом о регистрацији, док се према ставу 2. овог члана физичко лице уписано у посебан регистар, које обавља делатност слободне професије уређену посебним прописом сматра предузетником у смислу овог закона ако је тим прописом то одређено.

Одредбом члана 2. став 1. Закона о адвокатури („Службени гласник РС“, бр. 31/11 ... 24/12) прописано је да је адвокатура независна и самостална служба пружања правне помоћи физичким и правним лицима, а одредбом члана 38. овог закона да је адвокат дужан да на приход остварен по основу обављене адвокатске службе плаћа порез у складу са пореским прописима. Одредбом члана 44. овог закона прописано је да се адвокат бави адвокатуром самостално, у заједничком адвокатској канцеларији или као члан адвокатског ортачког друштва док је одредбом члана 45. став 5. прописано да заједничка канцеларија нема својство правног лица, а одредбом члана 52. став 1. да се на рад и пословање друштва примењују одредбе закона којим је уређено пословање ортачких друштава ако овим законом није другачије одређено.

Чланом 86. став 1. и 2. Закона о привредним друштвима прописано је да предузетник послује и учествује у правном промету под пословним именом које је регистровано у складу са Законом о регистрацији, а пословно име предузетника обавезно садржи име и презиме предузетника, ознаку предузетника или ПР и место у коме је седиште предузетника.

На основу цитираних одредби странка у спору пред привредним судом може бити само физичко лице као власник радње односно као странка мора бити означена радња са назнаком ко је оснивач. За спорове између привредних субјеката увек је стварно надлежан привредни суд без обзира на предмет спора док је у споровима у којима је једна странка привредни субјект, а друга страна друго правно лице привредни суд је стварно надлежан само ако је реч о спору насталом у обављању привредне делатности привредног субјекта.

У конкретном случају извршни поверилац је адвокат АА из ..., који је потраживање према извршном дужнику „ Maxidom“ doo, Београд, стекао на основу уговора о преносу потраживања ради наплате из марта 2025.године, којим му је уступљено потраживање повериоца „ББ“ doo из ..., Република ..., према извршном дужнику привредном друштву „ Maxidom“ doo, Београд. Дакле, извршни дужник је привредни субјект, а извршни поверилац је физичко лице, па нису испуњени услови за заснивање стварне надлежности привредног суда у смислу члана 27. став 1. тачка 1. и 2. и став 2. Закона о уређењу судова пошто се адвокат појединац који самостално обавља адвокатску делатност не може сматрати предузетником у смислу одредби члана 83. ст. 1. и 2. Закона о привредним друштвима јер такав његог статус није одређен Законом о адвокатури као посебним законом који уређује ову делатност.

С обзиром на то да нису испуњени услови прописани наведеном законском одредбом за заснивање надлежности привредног суда то је за поступање у овој извршној ствари надлежан основни суд, у конкретном Први основни суд у Београду.

Из ових разлога применом одредбе члана 22. став 2. Закона о парничном поступку, одлучено као у изреци.

Председник већа - судија

Мирјана Андријашевић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић