Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужилац је благовремено изјавио ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Врховни суд је испитао побијану пресуду на основу члана 408. у вези члана 403. став 2. тачка 2. ЗПП („Службени гласник РС“ број 72/11 … 18/20), у вези члана 92. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“ бр. 10/23) и утврдио да је ревизија тужиоца основана.

Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је био у радном односу код тужене од 2009. године на радном месту полицијски службеник. Радни однос засновао је након што се јавио у Полицијску управу за Косово и Метохију, која је смештена у згради „Неопланте“ у Краљеву, где је потписао решење о заснивању радног односа. Том приликом решење му није уручено из безбедносних разлога, с обзиром да је дужност обављао на територији КиМ. Првих шест месеци плату је примао на руке у Краљеву, а након тога преко текућег рачуна у „Комерцијалној банци“. Након јуна 2013. године, тужена му је обуставила исплату плате, као и накнаде тзв. „косовског додатка“ без икакве одлуке, а није му достављено ни решење о престанку радног односа иако је био одјављен са осигурања код Фонда ПИО са 31.05.2013. године. Радно место му је било у Звечану у северном делу у некадашњој згради МУП-а, а после тога у згради Косовске полицијске службе. Досуђени износи представљају износе плате и накнаде за „косовски додатак“ које би тужилац остварио у периоду од јуна 2013. године закључно са октобром 2022. године, а висина је утврђена на основу резултата вештачења од стране вештака економско-финансијске струке, на које тужена није имала примедбе.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, првостепени суд је закључио да је тужилац у утуженом периоду и даље био радно ангажован код тужене и обављао фактички рад, да му радни однос код тужене није престао на законом прописан начин (јер тужена није доказала да је донела одлуку о престанку радног односа тужиоца), те да је незаконито поступање тужене у спорном периоду основ одговорности за штету коју тужилац трпи у висини изгубљене зараде и неисплаћене новчане накнаде „косовског додатка“.

Супротно наведеним разлозима, другостепени суд је преиначио првостепену пресуду и одбио тужбени захтев, сматрајући да тужиоцу наведене накнаде не припадају јер у току поступка није доказао да је наставио рад код тужене и након јуна 2013. године, односно да је обављао фактички рад за тужену у спорном периоду. Према ставу другостепеног суда наводе о фактичком раду тужиоца у утуженом периоду (у чему се састојао такав рад, коме је подносио извештај о раду и слично), не садржи ни исказ тужиоца дат приликом саслушања у својству парничне странке, нити је на ту околност он предложио саслушање сведока, а што тужбени захтев чини неоснованим.

По оцени Врховног суда, основано се ревизијом тужиоца указује да је у поступку пред другостепеним судом учињена битна повреда одредаба парничног поступка која је од утицаја на доношење законите и правилне одлуке. Наиме, пред првостепеним судом је спроведен доказни поступак и закључак да је тужилац у спорном периоду наставио да обавља фактички рад, за потребе тужене, првостепени суд је извео оценом изведених доказа, прихватајући исказ тужиоца саслушаног у својству странке као сагласан са осталим изведеним доказима. Тужилац се у исказу изјашњавао о врсти послова које је обављао и лицима (надређеним) којима је достављао извештаје. Међутим, другостепени суд је своју одлуку, засновао на другачијој оцени изведених доказа и примени правила о терету доказивања, због чега је преиначио првостепену одлуку и одбио тужбени захтев.

На тај начин, доношењем побијане пресуде, другостепени суд је оценио изведене доказе и утврдио другачије чињенично стање од оног које је утврдио првостепени суд и то без отварања расправе чиме је учинио битну повреду поступка из члана 374. став 1. у вези чланова 394. став 4. и 383. став 3. и 4. Закона о парничном поступку.

Из изложеног, применом члана 415. став 1. ЗПП, другостепена пресуда је укинута и предмет враћен другостепеном суду на поновно одлучивање о жалби тужене. Укинута је и одлука о трошковима јер зависи од коначног исхода спора.

У поновном поступку, другостепени суд ће отклонити учињену битну повреду одредаба парничног поступка на коју је указано овим решењем, и донети правилну и закониту одлуку.

Председник већа – судија

Драгана Маринковић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић