Врховни суд је oценио да нису испуњени услови да се дозволи одлучивање о посебној ревизији туженог на основу члана 404. ЗПП („Сл. гласник РС“, бр. 72/11...10/23).

Правноснажном пресудом, применом одредби чланова 171. и 172. Закона о раду („Службени гласник РС“ број 24/05...113/17), члана 33. Правилника о раду туженог од 22.02.2021. године и одредби Посебног колективног уговора за јавна предузећа у комуналној делатности на територији Републике Србије поништен је члан 1. Анекса III уговора о регулисању међусобних односа из радног односа са запосленим број .. од 10.03.2021. године, закљученог између странака 16.03.2021. године, којим је измењен коефицијент зараде запосленог и одређено да основна зарада на основу коефицијента зараде запосленог од 1,90 износи 44.783,00 динара. Ово због тога што је спорним чланом Анекса III уговора о раду тужиоцу предвиђен неодговарајући коефицијент зараде (1,90), нижи од оног који му према опису послова његовог радног места и степену стручне спреме припада сагласно Правилнику о раду туженог (1,95 до 2,00) у складу са Посебним колективним уговором за јавна предузећа у комуналној делатности на територији Републике Србије.

Имајући у виду садржину тражене правне заштите, чињенице утврђене у поступку, начин пресуђења и разлоге на којима су засноване одлуке нижестепених судова, Врховни суд је оценио да су нижестепене пресуде у складу са праксом и правним ставовима израженим у одлукама Врховног суда које су донете у истим или битно истоветним чињенично - правним споровима, због чега нема услова за одлучивање о ревизији туженог као изузетно дозвољеној, а ради разматрања правног питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе или новог тумачења права. Правилност примене материјалног права зависи од чињеничног стања утврђеног у сваком конкретном случају, а тужени није уз ревизију доставио правноснажне пресуде из којих би произилазио закључак о различитом одлучивању у истој или битно сличној чињенично - правној ситуацији (када је тужиоцу одређен неодговарајући коефицијент зараде - испод прописаног минимума за конкретно радно место).

Из наведених разлога, на основу члана 404. ЗПП, одлучено је као у ставу првом изреке.

Одредбом члана 441. ЗПП прописано је да је ревизија дозвољена у споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа. Када се тужбени захтев у радном спору односи на новчано потраживање, за дозвољеност ревизије примењују се исти услови као и у имовинскоправним споровима који се односе на новчана потраживања (члан 403. став 3. ЗПП). Следствено томе, ревизија у овом спору за утврђење ништавости одредбе анекса уговора о раду није дозвољена по врсти (предмету) спора, јер се тужбени захтев не односи на заснивање, постојање или престанак радног односа, а тужбени захтев се не односи на новчано потраживање, због чега је Врховни суд оценио да ревизија није дозвољена, па је применом члана 413. ЗПП, одлучио као у другом ставу изреке.

Председник већа – судија

Бранислав Босиљковић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић