Допунском пресудом истог суда П 378/19 од 18.08.2021. године, одбијен је као неоснован противтужбени захтев у делу којим је тужена тражила да се обавежу тужиоци као правни следбеници покојног ДД, бившег из ..., да јој исплате износ од 200.000,00 динара по основу наслеђа у заједничком стицању двособног стана у Београду у улици ... бр. .., означен бројем .. на деветом спрату, површине 65,50 м2 и гараже у блоку бр. ..., објекат С 7, гаража број 10, површине 14,65 м2.

Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж 3685/2024 од 03.12.2024. године, ставом првим изреке, одбијене су као неосноване жалбе парничних странака и потврђена пресуда Основног суда у Књажевцу П 378/2019 од 12.03.2021. године у ставу првом, трећем и четвртом изреке, са допунском пресудом истог суда од 18.08.2021. године, док је преиначена у ставу другом изреке, тако што је обавезана тужена да тужиоцима накнади трошкове парничног поступка у износу од 404.467,00 динара са законском затезном каматом од дана извршности пресуде до исплате. Ставом другим изреке, одбијен је захтев тужилаца за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Допунским решењем Апелационог суда у Нишу Гж 3685/2024 од 08.04.2025. године, обавезана је тужена да тужиоцима накнади трошкове поступка по ревизији у износу од 55.640,00 динара, са законском затезном каматом у случају доцње на износ од 18.000,00 динара почев од дана извршности решења до исплате.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужена је благовремено изјавила ревизију, побијајући је у делу става првог изреке којим је преиначена одлука првостепеног суда о трошковима поступка, на основу члана 403. Закона о парничном поступку.

Испитујући дозвољеност ревизије на основу члана 410. став 2. тачка 5. у вези са чланом 420. став 6. Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11, 55/14, 87/18, 18/20 и 10/23), Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 420. став 1. ЗПП је прописано да странке могу да изјаве ревизију и против решења другостепеног суда којим је поступак правноснажно окончан. Према одредби става 2. овог члана ревизија против решења из става 1. овог члана није дозвољена у споровима у којима не би била дозвољена ревизија против правноснажне пресуде.

Када је за изјављивање ревизије меродавна вредност предмета спора, на основу одредбе члана 28. став 1. ЗПП узима се само вредност главног захтева, док се према ставу 2. истог члана, камате, уговорна казна и остала споредна тражења, као и парнични трошкови не узимају у обзир ако не чине главни дуг.

Под главним захтевом у смислу наведеног члана подразумева се захтев странке због кога се поступак води, док се споредним тражењем сматрају захтеви странке који се истичу поводом или са главним захтевом, односно потраживања акцесорне природе у односу на главни захтев. Споредна тражења се узимају у обзир само када се траже као главно потраживање и тада се према том потраживању одређује вредност предмета спора.

У конкретном случају, тужена је ревизију изјавила против пресуде другостепеног суда али само у делу одлуке којом је преиначена првостепена одлука о трошковима поступка, без побијања одлуке о главној ствари. Дакле, изјављена је против решења (садржаног у пресуди) којим је одлучено о споредном тражењу тужилаца које не чини њихов главни захтев, па је ревизија недозвољена, а преиначење одлуке о трошковима поступка је не чини дозвољеном на основу одредбе члана 403. став 2. тачка 2. ЗПП, пошто је преиначена одлука о споредном, а не о главном захтеву тужилаца.

Из наведених разлога, Врховни суд је применом члана 413. у вези са чланом 420. став 6. ЗПП одлучио као у изреци.

Председник већа - судија

Мирјана Андријашевић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић