.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 1528/2025
21.01.2026. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Бранке Дражић, председника већа, Maрине Милановић, Весне Мастиловић, Иване Рађеновић и Владиславе Милићевић, чланова већа, у парници тужилаца АА и ББ, обоје из ..., против туженe ВВ из ..., чији је пуномоћник Саша Милосављевић, адвокат из ..., ради исељења, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 4050/2024 од 05.11.2024. године, у седници одржаној 21.01.2026. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 4050/2024 од 05.11.2024. године, као изузетно дозвољеној.
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужене изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 4050/2024 од 05.11.2024. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж 4050/2024 од 05.11.2024. године, одбијена је као неоснована жалба тужене и потврђена пресуда Основног суда у Нишу П 18826/2021 од 28.09.2022. године, којом је обавезана тужена да се са свим лицима и стварима исели из стана број .., површине 26м2, смештеног у приземљу стамбено- пословне зграде број .., на ... тргу бр. .., постојеће на кат.парц. бр. .., уписане у ЛН бр. .. КО Ниш- Ћеле Кула и да га тужиоцима преда у државину, као и да тужиоцима на име накнаде трошкова парничног поступка исплати 57.800,00 динара.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужена је благовремено изјавила ревизију, због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучи као изузетно дозвољеној, применом члана 404. Закона о парничном поступку.
По оцени Врховног суда, нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној, у смислу одредбе члана 404. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11….10/23, у даљем тексту: ЗПП).
Правноснажном пресудом, након оцене неоснованости приговора недостатка активне легитимације на страни тужилаца, применом одредбе члана 37. Закона о основама својинскоправних односа, обавезана је тужена да се исели из непокретности тужилаца, коју држи без правног основа, након што је решењем Агенције за реституцију, Подручна јединица Ниш од 23.04.2013. године, тужиоцима враћена имовина одузета њиховом правном претходнику и утврђено право својине тужилаца на предметном стану, те донето решење градоначелника града Ниша од 04.02.2014. године којим је раскинут уговор о закупу стана закључен 22.07.1996. године између тужене и Градске управе града Ниша, Секретаријат за стамбено-комуналне делатности.
Имајући у виду садржину тражене правне заштите, чињенице утврђене у поступку и начин пресуђења, Врховни суд је оценио да су нижестепене пресуде у складу са праксом ревизијског суда и правним ставовима израженим у одлукама Врховног суда, у којима је одлучивано о истоветним захтевима тужилаца, са истим или сличним чињеничним стањем и правним основом, због чега нема услова за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној, а ради разматрања правног питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе или новог тумачења права. Ревизијом се оспорава оцена доказа и правилно утврђено чињенично стање, што не представља разлог за примену института изузетне дозвољености ревизије, при чему правилна примена права у споровима са тужбеним захтевом као у конкретном случају, зависи од утврђеног чињеничног стања. Истовремено се указује на питања процесног права и битне повреде одредаба парничног поступка, што нису разлози за посебну ревизију, чија је дозвољеност условљена испуњењем услова прописаних у члану 404. став 1 ЗПП, због чега је одлучено као у ставу првом изреке.
Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5., у вези члана 403. став 3. ЗПП, Врховни суд је утврдио да ревизија није дозвољена.
Одредбом члана 403. став 3. ЗПП прописано је да ревизија није дозвољена у имовинско-правним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противведност 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.
Тужба у овој правној ствари поднета је 10.09.2021. године. Вредност предмета спора је 10.000,00 динара.
Како у конкретном случају вредност предмета спора правноснажне пресуде не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан поношења тужбе, то ревизија није дозвољена у смислу члана 403. став 3. ЗПП, па је применом члана 413. ЗПП Врховни суд одлучио као у ставу другом изреке.
Председник већа - судија
Бранка Дражић, с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић
