Кзз 69/2026 2.4.1.22; 2.1.14.12

Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Кзз 69/2026
03.02.2026. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Мирољуба Томића, председника већа, Татјане Вуковић, Слободана Велисављевића, Светлане Томић Јокић и Бојане Пауновић, чланова већа, са саветником Машом Денић, записничарем, у кривичном предмету окривљене АА, због кривичног дела прогањање из члана 138а став 1. тачка 1., 2., 4. и 5. Кривичног законика, одлучујући о захтевима за заштиту законитости бранилаца окривљене АА, адвоката Владимира Алишића и адвоката Александра Продановића, поднетим против правноснажних пресуда Основног суда у Старој Пазови К 361/24 од 31.10.2024. године и Вишег суда у Сремској Митровици Кж1 9/25 од 03.11.2025. године, у седници већа одржаној дана 03.02.2026.године, једногласно је донео

П Р Е С У Д У

ОДБИЈАЈУ СЕ као неосновани захтеви за заштиту бранилаца окривљене АА, адвоката Владимира Алишића и адвоката Александра Продановића, поднети против правноснажних пресуда Основног суда у Старој Пазови К 361/24 од 31.10.2024. године и Вишег суда у Сремској Митровици Кж1 9/25 од 03.11.2025. године, у односу на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 1) Законика о кривичном поступку, док се у преосталом делу захтев за заштиту законитости браниоца окривљене, адвоката Александра Продановића, ОДБАЦУЈЕ као недозвољен.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Старој Пазови К 361/24 од 31.10.2024. године окривљена АА оглашена је кривом због кривичног дела прогањање из члана 138а став 1. тачка 1., 2., 4. и 5. КЗ и изречена јој је условна осуда којом јој је утврђена казна затвора у трајњу од пет месеци и истовремено одређено да се наведена казна затвора неће извршити уколико окривљена у року од једне године по правноснажности пресуде не учини ново кривично дело.

Истом пресудом, на основу члана 89а КЗ, окривљеној је изречена мера безбедности забране приближавања и комуникације са ошт. ББ из ...,, тако што се окривљеној забрањује приближавање оштећеној на удаљености мањој од 50 метара и забрањује комуникација са оштећеном у трајању од једне године од правноснажности пресуде, с тим да се наведена мера може укинути пре истека времена за које је одређена, ако престану разлози због којих је иста одређена.

Поред тога, окривљена је на основу члана 264. став 1. ЗКП у вези члана 261. став 2. ЗКП, обавезана да у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења, на име трошкова кривичног поступка плати Основном суду у Старој Пазови износ од 10.000,00 динара и као и оштећеној ББ износ о чијој висини ће суд донети накнадно решење, док је на основу члана 258. став 1. и 4. ЗКП, ошт. ББ ради остваривања имовинскоправног захтева упућена на праницу.

Пресудом Вишег суда у Сремској Митровици Кж1 9/25 од 03.11.2025. године одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљене АА, а првостепена пресуда је потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтеве за заштиту законитости поднели су браниоци окривљене АА, адвокат Владимир Алишић и адвокат Александар Продановић, због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји поднети захтев, преиначи побијане пресуде и окривљену ослободи од оптужбе или врати предмет првостепеном суду на поновно суђење.

Врховни суд је доставио примерке захтева за заштиту законитости бранилаца окривљених Врховном јавном тужиоцу, у складу са одредбом члана 488. став 1. ЗКП, па је у седници већа коју је одржао без обавештења Врховног јавног тужиоца и бранилаца окривљене, сматрајући да њихово присуство, у смислу члана 488. став 2. ЗКП, није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета са правноснажним пресудама против којих су захтеви за заштиту законитости поднети, те је након оцене навода захтева, нашао:

Захтеви за заштиту законитости су неосновани у односу на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, док је захтев за заштиту законитости браниоца окривљене, адвоката Александра Продановића у преосталом делу недозвољен.

Браниоци окривљене у оба захтева за заштиту законитости истичу исту повреду кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП и образлажу истим разлозима, наводећи да у конкретном случају нема елемената кривичног дела прогањање. С тим у вези истичу да је код овог кривичног дела потребно да су испуњени кумулативни услови, у смислу субјективних и објективних елемената дела у радњама које је окривљена предузимала, као и временски континуитет и упорност, односно образац понашања који би говорио у прилог постојању намере за прогањање, као и субјективни елементи који се огледају у страху и узнемирености код оштећене. Бранилац окривљене адвокат Владимир Алишић наводи да се у конкретном случају ради о три чињенично, временски и просторно одвојена догађаја, да нема трајности и континуитета, да саобраћајни инцидент не може бити радња овог кривичног дела, да не постоји намера на страни окривљене у погледу догађаја од 15.12.2022. године, а да код догађаја од 22.01.2023. године постоји обострани вербални и физички сукоб, да је приликом сукоба била присутна и узела учешће и сестра окривљене, те да нема ни субјективних елемената овог кривичног дела. Бранилац окривљене адвокат Александар Продановић истиче у вези наведене повреде закона, да се у конкретном случају ради о четири одвојена догађаја, да нема временског континуитета и да би се радило о овом кривичном делу догађаји треба да трају одређено време.

Изложени наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљене су, по налажењу овог суда, у наведеном делу неосновани.

Кривично дело прогањања из члана 138а став 1. Кривичног законика чини онај ко у току одређеног временског периода упорно: 1) друго лице неовлашћено прати или предузима друге радње у циљу физичког приближавања том лицу противно његовој вољи; 2) противно вољи другог лица настоји да са њим успостави контакт непосредно, преко трећег лица или путем средстава комуникације: 3) злоупотребљава податке о личности другог лица или њему блиског лица ради наручивања робе или услуга; 4) прети нападом на живот, тело или слободу другог лица или њему блиског лица; 5) предузима друге сличне радње на начин који може осетно да угрози лични живот лица према коме се радње предузимају.

По оцени овога суда, у чињеничном опису радње извршења окривљене АА, датом у изреци првостепене пресуде, наведене су све чињенице и околности које чине законска обележја кривичног дела прогањање из члана 138а став 1. тачка 1., 2., 4. и 5. Кривичног законика, због којег је и оглашена кривом. Изрека правноснажне пресуде садржи како објективна обележја, у односу на радње извршења (...у временском периоду од 15.12.2022. године до 22.01.2023. године, упорно друго лице неовлашћено пратила у циљу физичког приближавања том лицу противно његовој вољи, противно вољи другог лица настојала да са њим успостави контакт непосредно и преко трећег лица, претила нападом на живот и тело другог лица и предузимала друге сличне радње на начин који може осетно да угрози лични живот лица према коме се радње предузимају и то ошт.ББ из ..., на тај начин што је дана 15.12.2022. године када је ошт.ББ управљала путничким моторним возилом марке „BMW X1“ рег. ознаке ... и кретала се истим у Инђији улицом ... и доласком до кружног тока окривљена пратила оштећену и уласком у кружни ток кренула својим путничким возилом марке „VW Tiguan“ рег.ознаке ... да налеће на возило оштећене са њене десне стране тако што је кренула возилом у саобраћајну траку којом се кретала оштећена након чега је оштећена из страха да не дође до судара својим возилом прешла у супротну коловозну траку намењену за кретање возила из супротног смера, те након тога дана 23.12.2022. године када се оштећена налазила у УО „Кафе ...“ у Инђији и седела у сепареу са ВВ из ..., окривљена пришла ВВ и рекла јој да се не дружи са оштећеном ББ, те ујела ВВ за образ, након чега је дана 30.12.2022. године када је оштећена ББ поново била у УО „Кафе ...“ и седела у сепареу, окривљена противно вољи оштећене настојала да са оштећеном успостави контакт и претила нападом на живот и тело оштећене, тако што је пришла оштећеној, загрлила је, пољубила у образ и рекла јој да не може да јој опрости што оштећена неће више да излази са њом и њеном сестром након чега је ухватила оштећену руком у пределу врата са задње стране, стиснула и зарила нокте у врат оштећене, а затим кренула да вуче оштећену унапред ка столу те када се оштећена отргла и рекла окривљеној да се склони, окривљена је оштећеној упутила претње да ће је убити и да ће про..шати крв, након чега је дана 22.01.2023. године око 01,00 часова до 01,30 часова када је оштећена са својом сестром ГГ кренула из УО „Кафе ...“ кући и кренула ка свом возилу „BMW X1“ рег. ознаке ... зачула аларм на возилу и видела да окривљена удара по возилу оштећене, те када је оштећена пришла возилу, окривљена је уочила и поново претила нападом на живот и тело оштећене тако што је оштећеној упутила претње да ће је убити и да ће про..шати крв, да ће јој је.ати мајку и кренула ка оштећеној да је удари у чему није успела јер се сестра оштећене ГГ испречила између и гурнула окривљену, те је оштећена са сестром утрчала у возило и одвезла се кући, а које претње и понашање окривљене је код оштећене ББ изазвало страх и осећај угрожености“, тако и субјективна обележја предметног кривичног дела, да је била способна да схвати значај свога дела и да управља својим поступцима, свесна свог дела и хтела његово извршење, свесна да је њено дело забрањено, која се односе на стање урачунљивости и умишљај окривљене, усмерен на извршење кривичног дела у питању.

По налажењу Врховног суда, континуирано праћење у наведене четири ситуације, што указује на упорност, у циљу физичког приближавања оштећеној а противно њеној вољи, те настојање да са оштећеном успостави контакт непосредно у кафићу који оштећена посећује и преко трећег лица ВВ, пријатељице оштећене, узнемиравање – дана 30.12.2022. године - окривљена је загрлила оштећену, пољубила у образ ...након чега је ухватила оштећену руком у пределу врата са задње стране, стиснула и зарила нокте у врат оштећене, а затим кренула да вуче оштећену унапред ка столу, те када се оштећена отргла и рекла окривљеној да се склони, окривљена је оштећеној упутила претње да ће је убити и да ће про..шати крв - које претње и понашање окривљене су код оштећене изазвале разуман страх и осећај угрожености, да би претње биле поновљене дана 22.01.2023. године око 01,00 часова до 01,30 часова, испред истог локала на паркингу, представљају радње наведеног кривичног дела, које задиру у личну слободу, које су прописане алтернативно и које карактерише упорност и понављање и које су таквог интензитета и подобне су да код оштећене изазову психичку несигурност и страх, односно осећај угрожености.

Самим тим, побијаним правноснажним пресудама није учињена повреда кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, на коју се поднетим захтевима бранилаца неосновано указује.

У преосталом делу бранилац окривљене, адвокат Александар Продановић истиче да је првостепени суд погрешно оценио доказе, да није прихватио исказ сведока ДД и ЂЂ, већ насупрот томе је прихватио исказ сведока ВВ, те даје сопствену оцену наведених исказа и изведених доказа, да не постоје докази да је окривљена пратила оштећену, као ни да је на било који начин покушала да ступи у контакт са оштећеном, ни да је претила или предузимала радње којима се угрожава живот оштећене, те да се ради о појединачним догађајима који немају континуитет, на који начин указује на погрешно утврђено чињенично стање и оцену доказа, у смислу одредбе члана 440. ЗКП.

Поред тога бранилац истиче и повреде одребе члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП и члана 16. став 5. ЗКП.

Међутим, повреде закона из члана 440. ЗКП, члана 16. став 5. ЗКП и члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП, сходно одредби члана 485. ЗКП, нису предмет разматрања од стране Врховног суда у поступку по захтеву за заштиту законитости, дакле нису дозвољени разлози, у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП, за подношење овог ванредног правног лека од стране окривљеног преко браниоца, због чега је Врховни суд, захтев за заштиту законитости браниоца окривљене, адв. Александра Продановића у наведеном делу, оценио као недозвољен.

Из изнетих разлога Врховни суд је на основу члана 491. став 1. ЗКП и члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП, донео одлуку као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Председник већа-судија

Маша Денић,с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Мирољуб Томић,с.р.

За тачност отправка

Заменик упрaвитеља писарнице

Миланка Ранковић