Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Бранилац окривљених, као разлог подношења захтева истиче повреду закона из члана 441. став 4. ЗКП, наводећи да су побијаним решењима повређене одредбе члана 265. став 1. ЗКП, јер се ради о трошковима који се могу раздвојити имајући у виду да је бранилац окривљеног у свом захтеву јасно определио исте и то у односу на кривично дело за које је донета одбијајућа пресуда и у односу на трошкове кривичног поступка у осуђујућем делу пресуде за које је окривљени обавезан да их накнади. Наиме, одредбом члана 265. став 1. ЗКП према наводима браниоца, јасно је прописано у којим случајевима трошкови кривичног поступка падају на терет буџетских средстава, без обзира на сложеност, број кривичних дела која се стављају на терет окривљеном, да ли се ради о јединственом или више одвојених кривичних поступака. Дакле, ради се императивној норми, која није подложна другачијем тумачењу, посебно не на начин да се у конкретном случају ради о трошковима који се не могу раздвојити, тим пре што је бранилац у захтеву јасно определио трошкове и то у односу на кривично дело за које је донета одбијајућа пресуда и у односу на трошкове кривичног поступка у осуђујућем делу пресуде.

Изнети наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног се, по оцени Врховног суда, не могу прихватити као основани.

Из списа предмета произилази да је према окривљеном АА, пресудом Основног суда у Параћину К 120/25 од 17.10.2025. године, која је постала правноснажна даном доношења, одбијена оптужба да је извршио кривично дело насиље у породици из члана 194. КЗ, а оглашен је кривим због извршења кривичног дела напад на службено лице у вршењу служене дужности из члана 323. став 2. у вези става 1. КЗ и осуђен на казну затвора у трајању од шест месеци за коју је одређено да ће је издржавати у просторијама у којима станује без примене електронског надзора. Истом пресудом окривљени је обавезан да суду плати паушал, а да ОЈТ Параћин накнади трошкове кривичног поступка сходно члану 264. ЗКП, док је оштећени упућен на парницу ради остваривања имовинскоправног захтева.

Одредбом члана 264. став 1. ЗКП, прописано је да ће суд, када окривљеног огласи кривим, у пресуди изрећи да је окривљени дужан да накнади трошкове кривичног поступка. Ставом 2. истог члана прописано је да лице које је окривљено за више кривичних дела није дужно да накнади трошкове у погледу дела за које је ослобођен од оптужбе, уколико се ти трошкови могу издвојити из укупних трошкова.

Дакле, наведеном законском одредбом предвиђено је издвајање трошкова кривичног поступка само под условом ако суд нађе да се ти трошкови могу издвојити из укупних трошкова, с тим што не постоји обавеза суда да то мора да учини у сваком конкретном случају. Имајући у виду да суд на основу података у списима предмета није могао издвојити трошкове кривичног поступка који су настали у погледу кривичног дела у односу на које је одбијена оптужба, јер су сва кривична дела због којих је против окривљеног вођен поступак била извршена у исто време, на истом месту и у склопу истог догађаја, као и да је до правноснажног окончања кривичног поступка вођен јединствени кривични поступак против окривљеног, при чему су се радње браниоца истовремено односиле на сва кривична дела, дакле да се радило о јединственој одбрани, то стога, по налажењу овога суда, у овом конкретном случају суд одлуком о трошковима кривичног поступка није повредио одредбу члана 265. став 1. ЗКП, из ког разлога су супротни наводи браниоца којима се указује на повреду закона из члана 441. став 4. ЗКП, оцењени као неосновани.

У преосталом делу захтева бранилац окривљеног истиче битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП и погрешно или непотпуно утврђено чињенично стање, које повреде у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП не представљају дозвољен разлог за подношење овог ванредног правног лека од стране окривљеног преко браниоца, те се Врховни суд није ни упуштао у разматрање и оцену ових навода.

Са изнетих разлога, налазећи да побијаним пресудама није учињена повреда закона на коју се неосновано указује захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног АА - адвоката Љубише Бранковића, Врховни суд је, на основу члана 491. ЗКП, наведени захтев браниоца окривљених одбио као неоснован.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Председник већа-судија

Весна Зарић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Милена Рашић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић