Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев2 2157/2025
11.09.2025. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Весне Субић, председника већа, Радославе Мађаров и Ирене Вуковић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Ђорђе Шекуларац, адвокат из ..., против туженог „PHUKET“ д.о.о. Београд, чији је пуномоћник Ања Поткоњак, адвокат из ..., ради утврђења ништавости решења о отказу уговора о раду, одлучујући о предлогу туженог за понављање правноснажно окончаног поступка пред Врховним судом, у седници одржаној 11.09.2025. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као непотпун, предлог туженог за понављање поступка пред Врховним судом у предмету Рев2 156/2024, поднет 10.04.2025. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Врховног суда Рев2 156/2024 од 20.03.2024. године, преиначене су пресуда Апелационог суда у Београду Гж1 2723/22 од 21.07.2023. године и пресуда Првог основног суда у Београду П1 1798/19 од 10.03.2022. године и утврђено да је ништаво решење туженог заведено под бројем .../... од 23.12.2016. године, те тужени обавезан да тужиоцу накнади трошкове целог поступка од 207.000,00 динара.

Тужени је 10.04.2025. године поднео захтев за понављање поступка пред Врховним судом, сходно члану 433а Закона о парничном поступку. Навео је да је пресуду Врховног суда примио 07.04.2025. године, да је пресуда произвољна, недовољно образложена и у супротности са одлукама Уставног суда Републике Србије Уж 8181/2015 од 26.04.2018. године, Уж 3644/2014 од 15.09.2016. године и Уж 776/2012. Указао је да је за побијање свих одлука послодавца меродаван преклузивни рок из члана 195. Закона о раду, независно да ли је запослени у тренутку пријема одлука у радном односу или не, па се на спорни однос није могао применити Закон о облигационим односима, који регулише опште грађанско правне односе.

По оцени Врховног суда, поднети предлог за понављање поступка није потпун, па се не може одлучивати о његовој основаности.

Према Закону о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11 ... 10/23), понављање поступка пред Врховним судом може се захтевати само из разлога наведених у члану 426. тач. 1), 6), 11) и 12) овог закона ако се разлог за понављање поступка односи искључиво на поступак пред Врховним судом; предлог за понављање поступка подноси се преко првостепеног суда; ако не одбаци предлог (члан 430. став 1.), првостепени суд ће га доставити противној странци на одговор; када суду стигне одговор на предлог или када протекне рок за давање одговора (члан 430. став 2.), првостепени суд ће списе доставити Врховном суду (члан 433а ставови 1. – 4.); поступак који је одлуком суда правноснажно окончан може да се по предлогу странке понови ако је суд био непрописно састављен или ако је судио судија који је по закону морао да буде искључен или је решењем суда био изузет или ако је у доношењу пресуде учествовао судија који није учествовао на главној расправи (члан 426. тачка 1.) ако је до одлуке суда дошло услед кривичног дела судије, односно судије поротника, законског заступника или пуномоћника странке, противне странке или трећег лица (члан 426. тачка 6.) ако странка стекне могућност да употреби одлуку Европског суда за људска права којом је утврђена повреда људског права, а то је могло да буде од утицаја на доношење повољније одлуке (члан 426. тачка 11.) ако је Уставни суд, у поступку по уставној жалби, утврдио повреду или ускраћивање људског или мањинског права и слободе зајемчене Уставом у парничном поступку, а то је могло да буде од утицаја на доношење повољније одлуке (члан 426. тачка 12.). Предлог за понављање поступка подноси се у року од 60 дана и то: у случају из члана 426. тачка 1. од дана када је одлука достављена странци, у случају из члана 426. тачка 6. од дана када је странка сазнала за правноснажну пресуду у кривичном поступку, а ако кривични поступак не може да се спроведе онда од дана када је сазнала за обуставу тог поступка или за околности због којих поступак не може да се покрене, у случајевима из члана 426. тачке 11. и 12. од дана када је странка могла да употреби правноснажну одлуку која је разлог за понављање поступка. У предлогу морају да се наведу: законски основ по коме се тражи понављање, околности из којих произлази да је предлог поднет у законском року и докази којима се поткрепљују наводи предлагача (члан 429. став 2.). Непотпуне предлоге из члана 429. став 2. за понављање поступка одбацује суд решењем без одржавања рочишта ( члан 430. став 1.).