Пресудом Апелационог суда у Београду Кж1 905/25 од 21.10.2025. године одбијене су као неосноване жалба јавног тужиоца Трећег основног јавног тужилаштва у Београду и браниоца окривљеног Миладина Мацуре, адвоката Душана Митровића, а пресуда Трећег основног суда у Београду К 1642/24 од 23.05.2025. године потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости благовремено је поднела бранилац окривљеног Миладина Мацуре, адвокат Снежана Ковачевић, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 9) ЗКП, повреде кривичног закона из „члана 439. тачка 2) ЗКП у вези члана 88. у вези члана 15. став 4. и члана 16. став 2. ЗКП“ и повреде закона из „члана 429. став 1. тачка 3) у вези члана 428. став 6. и 10. ЗКП и члана 508. став 1. ЗКП“, са предлогом да Врховни суд одреди да се извршење правноснажне пресуде одложи, усвоји захтев за заштиту законитости и укине побијане пресуде, а предмет врати на поновно одлучивање првостепеном суду уз наредбу да се нови поступак одржи пред другим судијом појединцем.

Врховни суд је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештавања јавног тужиоца Врховног јавног тужилаштва и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против које је захтев за заштиту законитости поднет те је након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Бранилац окривљеног Миладина Мацуре, адвокат Снежана Ковачевић, захтев за заштиту законитости подноси због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 9) ЗКП истичући да је првостепени суд прекорачио оптужбу изменом чињеничног описа кривичног дела које је окривљеном стављено на терет тако што је у изреци своје пресуде изменио наводе оптужног акта у погледу стране возила којом је возило окривљеног остварило контакт са чеоним делом возила „Шкода Кодиак“, наводећи да је реч о бочној „десној“ страни возила „Ауди А3“. Такву измену чињеничног описа кривичног дела, иако је у саобраћајно-техничком вештачењу грешком наведено да је реч о бочној „левој“, што је супротно видео снимцима саобраћајне незгоде, према мишљењу браниоца, суд није овлашћен да изврши, већ само јавни тужилац, па је поступајући супротно својим овлашћењима, суд у конкретном случају прекорачио оптужбу на штету окривљеног.

Изнети наводи захтева за заштиту законитости, по оцени Врховног суда, не могу се прихватити као основани.

Према одредби члана 420. став 1. ЗКП пресуда се може односити само на лице које је оптужено и само на дело које је предмет оптужбе садржане у поднесеној или на главном претресу измењеној или проширеној оптужници.

Из цитиране законске одредбе произилази да између оптужбе и пресуде мора постојати идентитет и подударност у погледу субјективне и објективне истоветности дела, а евентуалне измене чињеничног описа дела у изреци пресуде морају остати у границама чињеничног основа из оптужбе, тачније у границама оних чињеница и околности на којима се оптужба заснива.

Прекорачење оптужбе на штету окривљеног подразумева измену чињеничног описа дела, који је дат у оптужном акту додавањем нове радње извршења, односно веће криминалне воље окривљеног, на који начин се погоршава положај окривљеног у погледу правне оцене дела или кривичне санкције.

Из списа предмета произилази да је у диспозитиву оптужног акта јавног тужиоца Трећег основног јавног тужилаштва у Београду Кто 3061/24 од 15.11.2024. године, који је исправљен 09.12.2024. године и измењен 23.05.2025. године, а којим је окривљеном Миладину Мацури, стављено на терет кривично дело тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 297. став 1. у вези члана 289. став 1. КЗ, између осталог, наведено „услед чега је дошло до контакта бочне леве стране возила марке „Ауди А3“ са чеоним делом возила марке „Шкода Кодиак“, регистарских ознака ... .

Исти наводи, изнети су у саобраћајно-техничком вештачењу вештака Предрага Атанасковића од 12.11.2024. године, које је првостепени суд извео током доказног поступка када је, између осталог, као доказе извео и скицу лица места и фотодокументацију МУП РС, УКП, ПУ за град Београд, СПИ за увиђаје саобраћајних незгода од ...2024. године, записник о увиђају јавног тужиоца Трећег основног јавног тужилаштва у Београду Кт 3061/24 од ...2024. године и извршио увид у видео записе камера са раскрснице улица Јурија Гагарина и улице Душана Вукасовића, из којих се утврђује да је критичном приликом дошло до примарног контакта бочне десне стране возила марке „Ауди А3“, којим је управљао окривљени крећући се улицом Јурија Гагарина из правца улице Нехруове према улици Др Ивана Рибара, са чеоним делом возила марке „Шкода Кодиак“, којим је управљао ВВ крећући се улицом Душана Вукасовића из смера улице Војвођанске према улици Јурија Гагарина.

Првостепени суд је у изреци своје пресуде изменио чињенични опис кривичног дела дат у дипозитиву измењеног оптужног акта у погледу стране возила којом је возило окривљеног марке „Ауди А3“ остварило примарни контакт са чеоним делом возила марке „Шкода Кодиак“, налазећи да је реч о техничкој омашци, наводима „услед чега је дошло до контакта бочне десне стране возила марке „Ауди А3“ са чеоним делом возила марке „Шкода Кодиак“, регистарских ознака ... и тако чињенични опис дела, само уподобио са чињеничним стањем утврђеним на основу доказа изведених на главном претресу, конкретно са скицом лица места и фотодокументацијом МУП РС, УКП, ПУ за град Београд, СПИ за увиђаје саобраћајних незгода од ...2024. године, записником о увиђају јавног тужиоца Трећег основног јавног тужилаштва у Београду Кт 3061/24 од ...2024. године и видео записима саобраћајне незгоде, које је извео као доказ на главном претресу, у складу са одредбом члана 405. ЗКП.

Поступајући на тај начин, првостепени суд није учинио битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 9) ЗКП, како то погрешно сматра бранилац окривљеног. Ово стога што је суд овлашћен да чињенични опис дела из оптужног акта јавног тужиоца уподобљава чињеничном стању утврђеном у току поступка, уколико при томе остаје у границама чињеничног основа из оптужбе, односно у границама оних чињеница и околности на којима се оптужба заснива, а из којих произилазе законска обележја одређеног кривичног дела.

Према налажењу овог суда, чињенични опис у изреци првостепене пресуде, у конкретном случају, остао је у границама чињеничног основа из оптужбе, односно у границама оних чињеница и околности на којима се оптужни акт заснива, а из којих произлазе законска обележја кривичног дела тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 297. став 1. у вези члана 289. став 1. КЗ, које је окривљеном стављено на терет и за које је оглашен кривим.

Сходно наведеном, Врховни суд је наводе захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Миладина Мацуре, којима се указује да је побијаном пресудом првостепеног суда учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 9) ЗКП, оценио као неосноване.

Врховни суд се није упуштао у разматрање осталих навода захтева за заштиту законитости налазећи да бранилац окривљеног у захтеву само формално означава повреду кривичног закона из члана 439. тачка 2) ЗКП, будући да изношењем сопствене оцене изведених доказа и сопственог виђења одлучних чињеница које из тих доказа произлазе, а која су супротна чињеничним утврђењима и закључцима нижестепених судова, у суштини указује на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање, односно повреду закона из члана 440. ЗКП, која као ни повреде закона из „члана 88. у вези члана 15. став 4. и члана 16. став 2. ЗКП“ и „члана 429. став 1. тачка 3) у вези члана 428. став 6. и 10. ЗКП и члана 508. став 1. ЗКП“, које у захтеву означава, не представља законске разлоге због којих окривљени преко браниоца може поднети овај ванредни правни лек, у смислу члана 485. став 4. ЗКП.

Из изнетих разлога, Врховни суд је на основу члана 491. став 1. ЗКП, одлучио као у изреци пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Председник већа-судија

Сања Живановић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Светлана Томић Јокић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић