Рев 6507/2025 3.19.1.25.1.4

Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 6507/2025
05.03.2026. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Гордане Комненић, председника већа, др Илије Зиндовића, Марије Терзић, Драгане Миросављевић и Добриле Страјина, чланова већа, у парници тужиоца противтуженог АА из ..., кога заступа адвокат Милан Делић из ..., против туженог противтужиоца ББ из села ..., кога заступа адвокат Зоран Радојевић из ..., ради утврђења и чинидбе по тужби и ради утврђења по противтужби, одлучујући о ревизији тужиоца противтуженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 3731/24 од 05.02.2025. године у седници од 05.03.2026. године донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији тужиоца - противтуженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 3731/24 од 05.02.2025. године.

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиоца - противтуженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 3731/24 од 05.02.2025. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Нишу П 1265/23 од 25.04.2024. године, ставом првим изреке, одбијен је тужбени захтев тужиоца противтуженог да се утврди да је тужени противтужилац заузео део парцеле тужиоца кп. бр. .. КО ..., њива IV класе уписана у лн. бр. .. КО ... у површини од 49 м2, као и у површини од 8 м2, у мерама и границама ближе наведеним за свако заузеће, као у том ставу изреке, те да се тужени обавеже да заузети део те парцеле преда у државину и посед тужиоцу и уклони и поруши део ограде који се налази на заузетом делу парцеле тужиоца, о свом трошку. Ставом другим изреке, усвојен је противтужбени захтев туженог – противтужиоца, па је утврђено према тужиоцу – противтуженом право својине по основу одржаја на делу парцеле кп. бр. .. КО ... у површини од 57 м2, те ће ова пресуда бити основ уписа права туженог противтужиоца у јавним књигама. Ставом трећим изреке, обавезан је тужилац – противтужени да туженом – противтуженом накнади трошкове поступка у износу од 260.950,00 динара са законском затезном каматом од дана извршности пресуде до исплате.

Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж 3731/24 од 05.02.2025. године жалба тужиоца је одбијена и првостепена пресуда потврђена.

Против правноснажне другостепене пресуде, тужилац - противтужилац је изјавио благовремену ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка и због погрешне примене материјалног права, с позивом на одредбу члана 404. став 1. Закона о парничном поступку.

Према одредби члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, број 72/11...10/23), ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако Врховни суд оцени да је потребно размотрити правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, уједначити судску праксу или дати ново тумачење права (посебна ревизија).

По оцени Врховног суда, у конкретном случају није потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, нити је потребно уједначавање судске праксе као ни ново тумачење права, па нису испуњени услови прописани одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку за одлучивање о посебној ревизији тужиоца - противтуженог.

Предмет тражене правне заштите је утврђење заузећа дела катастарске парцеле број .. КО ..., власништво тужиоца – противтуженог у површини од 57 м2 по тужби и утврђењае по противтужби да је управо тај део земљишта тужени стекао путем одржаја у својину. Побијана одлука којом је тужбени захтев тужиоца одбијен, а усвојен противтужбени захтев туженог, заснована је на утврђеном чињеничном стању да је тужени – противтужилац путем одржаја (протека рока од 20 година) стекао право својине на предметном делу непокретности. У току одлучивања о захтевима странака, нижестепени судови су имали у виду и савесност туженог – противтужиоца у погледу државине спорне непокретности, и оценио да тужени – противтужилац има савесну државину спорног дела парцеле. У таквим случајевима, када је суд оценио да су се стекли услови за стицање права својине путем одржаја, постоји устаљена пракса изражена у многобројним пресудама Врховног суда са истим или битно сличним чињеничним стањем. Тужилац – противтужени оспорава правилност утврђеног чињеничног стања, али то није разлог због кога може да се изјави посебна ревизија, на основу члана 404. став 1. Закона о парничном поступку.

Имајући у виду напред изнето Врховни суд је одлуку као у ставу првом изреке донео применом одредбе члана 404. став 2. Закона о парничном поступку.

Врховни суд је испитао дозвољеност ревизије применом одредбе члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку и утврдио да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 403. став 3. Закона о парничном поступку, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Вредност предмета спора по тужби и по противтужби је 240.000,00 динара.

Имајући у виду да је ово имовинскоправни спор у ком вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, следи да ревизија тужиоца није дозвољена, на основу одредбе члана 403. став 3. Закона о парничном поступку.

На основу одредбе члана 413. Закона о парничном поступку, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа - судија

Гордана Комненић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић