Рев2 4010/2024 3.5.22.1; 3.5.22

Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев2 4010/2024
26.11.2025. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Драгане Маринковић, председника већа, Зорице Булајић и Ирене Вуковић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Дражен Мијатовић, адвокат из ..., против тужених Јавног комуналног предузећа „Hammeum“ Прокупље - у ликвидацији и Јавног комуналног предузећа Градски водовод Прокупље, које заступа Градско правобранилаштво Града Прокупља, ради поништаја решења о отказу уговора о раду, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 2244/2024 од 28.08.2024. године, у седници одржаној 26.11.2025. године, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована ревизија тужиље изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 2244/2024 од 28.08.2024. године.

ОДБИЈА СЕ као неоснован захтев тужиље за накнаду трошкова ревизијског поступка.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Прокупљу П1 242/22 од 06.02.2024. године, ставом првим изреке, одбијен је као неоснован тужбени захтев којим је тражено да се поништи као незаконито решење туженог ЈКП „Hammeum“ Прокупље - у ликвидацији од 31.10.2022. године о отказу Уговора о раду тужиље од 14.12.2015. године са свим пратећим анексима, којим је престао радни однос тужиље дана 18.10.2022. године. Ставом другим изреке, одбијен је као неоснован тужбени захтев којим је тражено да се обавеже тужени Јавно комунално предузеће Градски водовод Прокупље, да од првотуженог преузме Уговор о раду тужиље од 14.12.2015. године са свим пратећим анексима и да са тужиљом заснује радни однос почев од 18.10.2022. године. Ставом трећим изреке, обавезана је тужиља да туженом накнади трошкове парничног поступка од 129.375,00 динара.

Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж1 2244/2024 од 28.08.2024. године, ставом првим изреке, потврђена је првостепена пресуда у ставу првом и другом изреке и у том делу жалба тужиље је одбијена као неоснована. Ставом другим изреке, преиначена је одлука о трошковима поступка садржана у ставу трећем изреке првостепене одлуке тако што је обавезана тужиља да туженима накнади трошкове парничног поступка у укупном износу од 112.500,00 динара, док је захтев тужених за накнаду трошкова поступка од наведеног износа па до досуђеног првостепеном пресудом од 129.375,00 динара одбијен.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужиља је благовремено изјавила ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Врховни суд је испитао побијану одлуку у смислу одредбе члана 408. Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС“ бр. 72/11... 18/20) и утврдио да је ревизија тужиље неоснована.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју Врховни суд пази по службеној дужности, а наводима ревизије којима се указује да је пред другостепеним судом учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 1. у вези члана 8. ЗПП, у суштини се оспорава оцена доказа и утврђено чињенично стање, из којих разлога се, сагласно члану 407. истог закона, ревизија не може изјавити.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је била у радном односу код туженог ЈКП „Hammeum“, на неодређено време, на пословима сарадник за ..., све до 18.10.2022. године, када јој је престао радни однос на основу решења туженог ЈКП „Hammeum“ од 31.10.2022. године, због покретања поступка ликвидације над овим туженим. Скупштина Града Прокупља на седници одржаној 18.02.2021. године, донела је одлуку о спровођењу статусне промене издвајања уз оснивање над ЈКП „Hammeum“, тако што се из овог предузећа издваја јавно предузеће за обављање делатности снабдевања водом за пиће, управљање гробљима и сахрањивање, погребна делатност, као и делатност пречишћавања и одвођења атмосферских и отпадних вода. Одлуком о статусној промени која је донета на седници Скупштине града одржаној 13.06.2022. године, дата је сагласност на поделу ЈКП „Hammeum“ (друштво преносилац) којом се издваја и оснива ново јавно предузеће за обављање комуналних делатности ЈКП „Градски водовод“ Прокупље (друштво стицалац), при чему друштво преносилац по спроведеној статусној промени наставља да постоји под истим називом. На седници одржаној истог дана, Скупштина Града Прокупља донела је одлуку о оснивању ЈКП „Hammeum“, којом је констатовано да ово предузеће након спроведене статусне промене издвајања уз оснивање над ЈКП „Hammeum“, наставља са радом у складу са одредбама наведене Одлуке.

Планом поделе статусне промене издвајања уз оснивање, који је усвојен од стране надзорног одбора ЈКП „Hammeum“ 12.08.2022. године, регулисане су статусне промене издвајања уз оснивање јавног комуналног предузећа у складу са одредбама Закона о привредним друштвима. Чланом 6. наведеног закона, регулисан је положај запослених и предвиђено да су запослени код друштва преносиоца, који ће бити преузети од друштва стицаоца, утврђени списком запослених у друштву преносиоцу који настављају радни однос у друштву стицаоцу. Списак запослених који је саставни део Плана поделе, саставио је директор друштва преносиоца, као лице које је овлашћено да одлучује о правима и обавезама запослених. Запослени у друштву преносиоцу ће у складу са Планом поделе остати у радном односу у друштву преносиоцу и након спроведене статусне промене издвајање уз оснивање.

Одлука о покретању поступка ликвидације ЈКП „Hammeum“, донета је од стране Скупштине Града Прокупља на седници одржаној 28.09.2022. године. Чланом 6. наведене Одлуке предвиђено је да даном регистрације Одлуке запосленима у јавном предузећу престаје радни однос као и радно ангажовање у јавном предузећу. Утврђено је право запослених на отпремнину и одређено да ликвидициони управник може да задржи на раду неопходан број запослених за обављање послова у поступку ликвидације јавног предузећа.

У конкретном случају, списак запослених који настављају радни однос у друштву стицаоцу донео је директор друштва преносиоца и исти је саставни део Плана поделе. Након тога, ови запослени су и преузети у радни однос код ЈКП „Градски водовод“, док су остали запослени, међу којима је и тужиља, наставили да раде код ЈКП „Hammeum“ све до доношења Одлуке о покретању поступка ликвидације 28.09.2022. године, којом је предвиђено да свим запосленима код туженог престаје радни однос уз право на отпремнину.

Код овако утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови су одбили тужбени захтев закључивши да је побијано решење законито, имајући у виду да отварање поступка ликвидације значи престанак обављања регистроване делатности, односно престанак рада послодавца, што на основу члана 176. тачка 5. Закона о раду, представља законски разлог за престанак радног односа. Одбијен је и тужбени захтев да се ЈКП „Градски водовод“ обавеже да од првотуженог преузме Уговор о раду тужиље, налазећи да није пасивно легитимисан јер није послодавац тужиље, нити је доказано да је био у обавези да преузме уговор о раду тужиље.

По оцени Врховног суда, одлуке нижестепених судова засноване су на правилној примени материјалног права.

Одредбом члана 176. тачка 5. Закона о раду, прописано је да запосленом престаје радни однос независно од његове воље и воље послодавца у случају престанка рада послодавца у складу са законом.

Према Закону о привредним друштвима ликвидација друштва почиње даном регистрације одлуке о ликвидацији и објављивањем огласа о покретању ликвидације у складу са Законом о регистрацији (члан 526). Све радње прописане у одредбама 524- 548. Закона о привредним друштвима којима је регулисан поступак ликвидације и то: престанак рада органа управљања, постављање ликвидационог управника, попис имовине и пријава потраживања, завршни биланс, ограничење исплата члановима друштва у ликвидацији, окончање послова започетих пре ликвидације, указују да је послодавац престао да обавља регистровану делатност јер су све наведене радње усмерене на гашење друштва.

Полазећи од наведених одредби Закона о привредним друштвима отварање поступка ликвидације значи престанак обављања регистроване делатности, односно престанак рада послодавца. У конкретном случају, поступак ликвидације покренут је одлуком туженог ЈКП „Hammeum“ од 28.09.2022. године, регистрованом у АПР дана 18.10.2022. године, из чега произлази да је тужиљи радни однос престао по самом закону (члан 176. тачка 5. Закона о раду), као и да је законито решење од 31.10.2022. године којим је утврђен престанак радног односа тужиљи. Овим решењем се само утврђује да је запосленом престао радни однос због престанка правног субјективитета послодавца, док је процедура гашења привредног друштва и престанка његовог правног субјективитета, прописана одредбама Закона о привредним друштвима.

Такође, имајући у виду чињеницу да је ЈКП „Hammeum, по спроведеној статусној промени, наставило да постоји и послује, правилно су судови закључили да тужени ЈКП „Градски водовод“, није правни следбеник и универзални сукцесор туженог ЈКП „Hammeum“ и да није у обавези да преузме уговор о раду тужиље. У конкретном случају реч је о статусној промени прописаној чланом 489. став 1. тачка 1. и став 2. Закона о привредним друштвима, која прописује да се Друштво може поделити тако што ће пренети део своје имовине и обавезе на једно или више новооснованих друштва (издвајање уз оснивање) и да Друштво из става 1. овог члана по спроведеној статусној промени наставља да постоји. Специфичност се огледа у томе што привредно друштво које пролази кроз статусну промену - друштво преносилац (у конкретном случају тужени ЈКП „Hammeum“), наставља да постоји с тим да део своје имовине и обавеза преноси на новоосновано друштво (друштво стицалац), што је у конкретном случају тужени ЈКП „Градски водовод“. У случају такве статусне промене на друштво стицаоца прелазе само оне обавезе друштва преносиоца за које је то одређено уговором о статусној промени, односно планом поделе.

Неосновано се ревизијом указује на незаконитост решења о престанку радног односа тужиље јер тужени ЈКП „Hammeum“ није донео Програм решавања вишка запослених у складу са одредбом члана 153 Закона о раду, пошто радни однос тужиљи није престао због престанка потребе за радом запослених услед техолошких, економских или организационих промена, већ због престанка рада послодавца.

Такође, неосновани су и наводи ревизије којима се указује на формални недостатак у побијаном решењу, у коме недостаје поука о правном леку, код чињенице да је тужиља ради заштите свог права поднела тужбу у законом предвиђеном року о којој је суд одлучивао, па тако тужиљи нису ускраћена законска права на правни лек.

Из изложених разлога, Врховни суд је применом одредбе члана 414. став 1. ЗПП одлучио као у ставу првом изреке.

Тужиља није успела у поступку по ревизији па нема право на накнаду тражених трошкова ревизијског поступка у смислу члана 165. ЗПП, па је одлучено као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Драгана Маринковић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић