Врховни суд је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештавања Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажно решење против којег је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Јавни тужилац Врховног јавног тужилаштва у поднетом захтеву наводи да према подацима у списима, супротно члану 5. став 2. тачка 6) и 7) Закона о међународној правној помоћи уз замолницу недостају подаци о држављанству и други лични подаци лица, као и други подаци који могу бити од значаја за поступање по замолници из разлога што суд наведене податке није ни тражио. Наиме, у захтеву се наводи да суд није прикупио податке ко ће водити рачуна о лицу ако буде пуштен имајући у виду да окривљени нема пребивалиште на територији РС, не постоји изјава о сагласности осуђеног са премештајем, нити је иста тражена. На више ургенција Краљевине Шведске и питање у којој форми је сагласност веродостојна за суд, Виши суд у Суботици није одговорио. Сходно наведеном, поступљено је супротно члану 67. и 68. Закона о међународној правној помоћи у кривичним стварима, којима је регулисана сагласност. Такође, поступљено је супротно одредби члана 4,5 и 6. став 3. Закона о потврђивању конвенције о трансферу осуђених лица да захтеви и одговори морају бити у писаном облику и да све стране имају право да затраже и добију документа која се односе на питање трансфера. Поред наведеног, а према наводима захтева, учињена је и битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП, јер је изрека решења противречна сама себи, а разлози су противречни изреци из разлога што се не може закључити, нити је суд у побијаном решењу навео на основу којих чињеница је суд уопште утврдио да нису испуњени услови за трансфер, односно није децидно навео шта конкретно недостаје, нити да ли је недостајуће податке прибавио или покушао да прибави и на који начин.

Изнети наводи захтева за заштиту законитости јавног тужиоца Врховног јавног тужилаштва се, по оцени Врховног суда, не могу прихватити као основани, из следећих разлога:

Из списа предмета произилази да је Виши суд у Суботици више пута, преко Министарства правде тражио да прибаве од државе молиље сагласност лица за пренос извршења мере безбедности у форми у којој се тражи по Конвенцији о трансферу осуђених лица, као и да се достави доказ о држављанству истог лица, јер у достављеној документацији нема доказ о томе да ли је лице искључиво држављанин Републике Шведске или има и држављанство Републике Србије.

Одредбама члана 5. став 2. тачка 6) и 7) Закона о међународној правној помоћи прописано је шта све замолница треба да садржи, између осталог и податке о држављанству и друге личне податке лица и друге податке који могу бити од значаја за поступање по замолноци, а које податке је суд у више наврата тражио од државе молиље, али их није добио, па су наводи захтева у односу на наведену повреду оцењени као неосновани.

У конретном случају нису повређене ни одредбе члана 67. и 68. Закона о међународној правној помоћи у кривичним стварима, имајући у виду да није достављена сагласност осуђеног лица, што је неопходно да се достави уз замолницу и једна је од претпоставки за премештај осуђеног лица у Републику Србију ради извршења стране кривичне пресуде, па су и у овом делу наводи захтева оцењени као неосновани.

Неосновани су и наводи којима се истиче повреда одредбе члана 4,5 и 6. став 3. Закона о потврђивању конвенције о трансферу осуђених лица, обзиром да из списа предмета произилази да су сви захтеви и одговори везани за трансфер достављени у писаном облику, преко надлежног Министарства правде.

Такође, неосновани су и наводи захтева за заштиту законитости којима се указује да је правноснажно решење донето уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП, обзиром да изрека решења није противречна а суд је на страни 3, 4 и 5 одлуке изнео јасне и логичне разлоге за свој став – да се одбије замолница обзиром да не садржи доказе о идентитету осуђеног лица, нити постоји сагласност лица за премештај, нити је суд уверења да би се извршењем предметне мере безбедности у Републици Србији побољшали изгледи за друштвену рехабилитацију, а два кривична дела на која се односи замолница не познаје наше законодавство.

Са изнетих разлога, налазећи да побијаним решењем нису учињене повреде закона на које се неосновано указује захтевом за заштиту законитости јавног тужиоца Врховног јавног тужилаштва, Врховни суд је, на основу члана 491. став 1. ЗКП, наведени захтев одбио као неоснован.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Председник већа-судија

Весна Зарић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Милена Рашић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић