Врховни суд је примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Миљана Пешића, адвоката Николе Јовановића, доставио Врховном јавном тужилаштву, у складу са чланом 488. став 1. КЗ, и у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештавања Врховног јавног тужилаштва и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Неосновано се захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног Миљана Пешића, адвоката Николе Јовановића, истицањем повреда закона из члана 103. и 104. КЗ, указује да је побијаним решењима учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 1) ЗКП и с тим у вези наводи да иностране пресуде којима је окривљени Миљан Пешић осуђен, а које нису признате од стране суда Републике Србије, не могу довести до прекида застарелости кривичног гоњења, и да је због тога суд у побијаним решењима морао да утврди да је релативна застарелост кривичног гоњења наступила дана 10.03.2024. године јер је последња процесна радња суда у кривичном предмету К 863/13 који се против окривљеног Миљана Пешића води због кривичног дела дело тешка крађа из члана 204. став 1. КЗ у вези члана 33, члана 30. и члана 61. КЗ, предузета 10.03.2014. године.

За кривично дело тешка крађа из члана 204. став 1. КЗ прописана је казна затвора од једне до осам година, па сходно одредби члана 103. тачка 3) КЗ за ово кривично дело застарелост наступа када протекне десет година од извршења кривичног дела, а апсолутна застарелост кривичног гоњења, у смислу одредбе члана 104. став 6. КЗ, наступа када протекне двоструко време које се по закону тражи за застарелост кривичног гоњења.

Одредбом члана 104. став 3. КЗ прописано је да се застарелост прекида сваком процесном радњом која се предузима ради откривања кривичног дела или ради откривања и гоњења учиниоца због учињеног кривичног дела, док је одредбом члана 104. став 4. КЗ прописано је да се застарелост прекида и када учинилац у време док тече рок застарелости учини исто тако тешко или теже кривично дело, а у ставу 5. истог члана, прописано је да сваким прекидом, застарелост почиње поново да тече.

Из списа предмета произилази да су одлучујући о захтеву за утврђивање релативне застарелости кривичног гоњења за кривично дело тешка крађа из члана 204. став 1. КЗ у вези члана 33, члана 30. и члана 61. КЗ, које је окривљеном Миљану Пешићу стављено на терет оптужницом јавног тужиоца Основног јавног тужилаштва у зајечару Кт 165/13 од 14.09.2013. године, нижестепени судови из казнене евиденције МУП РС и достављених пресуда иностраног суда и то: пресуде Покрајинског суда у Хамбургу број 3301Јs 611/16 619 Kls 2/17 од 05.05.2017. године, правноснажне 25.10.2017. године, утврдили да је окривљени Миљан Пешић због кривичног дела посебно тешка крађа у двоструком кривичном делу са наношењем опасне телесне повреде, које је извршено 03.12.2016. године, осуђен на казну затвора у трајању од осам година, док су из пресуде Окружног суда у Хагену број 400Јs 141/17 31 Ks 13/17 од 03.05.2018. године, правноснажне 12.05.2018. године, утврдили да је окривљени Миљан Пешић због кривичног дела тешка пљачка у двоструком кривичном делу са наношењем опасне телесне повреде, које је извршено 20.08.2016. године, осуђен на јединствену казну затвора у трајању од дванаест година (у коју је укључена и казна по пресуди Покрајинског суда у Хамбургу број 3301Јs 611/16 619 Kls 2/17 од 05.05.2017. године). Утврђујући да је окривљени Миљан Пешић током рока застарелости кривичног гоњења за кривично дело тешка крађа, извршио наведена кривична дела која су оценили као тежа, нижестепени судови су нашли да је дана 03.12.2016. године дошло до прекида застарелости кривичног гоњења, у смислу члана 104. став 6. КЗ, те да самим тим, у конкретном случају, није протекао рок из члана 103. тачка 3) ЗКП, због чега је захтев за утврђивање релативне застарелости кривичног гоњења у односу на окривљеног Миљана Пешића одбијен као неоснован.

Према Кривичном законику, прекид застарелости наступа у два случаја, па између осталог и када учинилац у време док тече рок застарелости учини исто тако тешко или теже кривично дело, што се, према налажењу овог суда, може утврдити и из пресуда иностраног суда, које нису признате од стране домаћег суда, а унете су у казнену евиденцију надлежног органа Републике Србије на основу извештаја стране државе издатог на основу Закона о потврђивању Европске конвенције о међусобном пружању правне помоћи у кривичним стварима. У сваком случају прекида застарелости, застарелост почиње поново да тече, а дан када је наступио прекид је први дан новог рока застарелости, с тим да се време до прекида не рачуна у рок застарелости.

Пошто су из казнене евиденције МУП РС и достављених пресуда иностраног суда нижестепени судови утврдили да је окривљени Миљан Пешић у време док је текао рок застарелости за кривично дело тешка крађа, дана 03.12.2016. године у иностранству извршио кривично дело посебно тешка крађа у двоструком кривичном делу са наношењем опасне телесне повреде, које су оценили као теже од кривичног дела тешка крађа, то је, у конкретном случају, са даном извршења тог кривичног дела прекинут ток застарелости кривичног гоњења за кривично дело тешка крађа.

Услед прекида застарелости због извршења тежег кривичног дела, застарелост је почела поново да тече 03.12.2016. године, па сходно томе није дошло до наступања релативне застарелости кривичног гоњења за кривично дела тешка крађа, из ког разлога је супротне наводе захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Миљана Пешића, којима се указује да је побијаним решењима учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 1) ЗКП, Врховни суд оценио као неосноване.

Бранилац окривљеног Миљана Пешића, адвокат Никола Јовановић, захтев за заштиту законитост подноси због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП истичући да се побијана решења заснивају на незаконитим доказима.

Битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП постоји ако се пресуда заснива на доказу на коме се по одредбама Законика о кривичном поступку не може заснивати, осим ако је, с обзиром на друге доказе очигледно да би и без тог доказа била донета иста пресуда.

Из цитиране законске одредбе произилази да се наведена повреда закона може учинити само када се пресуда, односно решење које се изједначава са пресудом, заснива на незаконитом доказу.

Сходно наведеном, а како је у конкретном случају, захтев за заштиту законитости, као ванредни правни лек, поднет против правноснажног решења којим је одбијан захтев браниоца окривљеног за утврђивање релативне застарелости кривичног гоњења, која по оцени Врховног суда, не представља правноснажну одлуку којом може бити учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, те како бранилац окривљеног Миљана Пешића захтев за заштиту законитости подноси и због повреде закона из члана 16. и 84 ЗКП, повреде закона из члана 62. и 63. Закона о међународној правној помоћи у кривичним стварима и битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП, које не представљају законске разлоге због којих је подношење овог ванредног правног лека дозвољено окривљеном преко браниоца, у смислу члана 485. став 4. ЗКП, то Врховни суд наведене повреде закона није разматрао.

Из изнетих разлога, Врховни суд је на основу члана 491. став 1. ЗКП, одлучио као у изреци пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Председник већа-судија

Сања Живановић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Светлана Томић Јокић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић