Пресудом Вишег суда у Београду Кж1. бр. 376/25 од 16.07.2025. године, одбијене су као неосноване жалба јавног тужиоца Основног јавног тужилаштва у Младеновцу и жалба браниоца окривљеног АА, адвоката Тијане Павловић, а пресуда Основног суда у Младеновцу К. бр. 318/24 од 07.03.2025. године је потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости благовремено је поднео бранилац окривљеног АА, адвокат Ђура Павковић, због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) Законика о кривичном поступку, са предлогом да Врховни суд усвоји поднети захтев за заштиту законитости, побијане пресуде преиначи или исте укине.

Врховни суд је, на основу члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку (ЗКП), доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Врховном јавном тужиоцу, па је у седници већа коју је одржао без обавештења Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета и правноснажне одлуке против којих је захтев за заштиту законитости поднет, те након оцене навода изнетих у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног је неоснован у односу на повреде закона из члана 439. тачка 1) и 2) ЗКП, док је у преосталом делу недозвољен.

У поднетом захтеву за заштиту законитости бранилац наводи да је погрешно првостепени суд квалификовао кривична дела и нашао да је окривљени извршио кривично дело насиље у породици из члана 194. став 1. Кривичног законика (КЗ) и кривично дело угрожавање сигурности из члана 138. став 1. КЗ, с обзиром да су, по Породичном закону, који је ступио на снагу 2015. године, брачна и ванбрачна заједница изједначене, па самим тим, по наводима браниоца, кривично правне радње окривљеног требало квалификовати као једно кривично дело из члана 194. КЗ, јер термин бившег супружника обухвата како бивше брачне, тако и бивше ванбрачне супружнике, а којим наводима бранилац суштински указује на повреду закона из члана 439. тачка 2) ЗКП.

Осим тога, у поднетом захтеву за заштиту законитости бранилац наводи да се у радњама окривљеног не стичу елементи кривичног дела угрожавање сигурности из члана 138. став 1. КЗ, будући да за постојање овог кривичног дела претња мора бити озбиљна и стварна и неопходно је да је оштећено лице претрпело страх, те је, по наводима браниоца, суд на утврђено чињенично стање погрешно применио закон и закључио да се ради о кривичном делу угрожавање сигурности, а којим наводима се указује на учињену повреду закона из члана 439. тачка 1) ЗКП.

Овако изнете наводе браниоца окривљеног Врховни суд је оценио као неосноване, а како су исте већ биле предмет оцене другостепеног суда, с обзиром да је исте бранилац истицао у поднетој жалби на првостепену пресуду, о чему је другостепени суд на страни 4. пасус 4. и страни 5. пасус 1. образложења пресуде дао довољне и јасне разлоге, које овај суд прихвата и у смислу члана 491. став 2. ЗКП, на исте упућује.

Прихватајући разлоге другостепеног суда, Врховни суд налази да се у погледу кривичног дела из члана 138. КЗ несумњиво ради о озбиљној, директној и конкретној претњи која је код оштећене изазвала осећај угрожености, те се супротним наводима браниоца изнетим у поднетом захтеву за заштиту законитости неосновано указује на учињену повреду закона из члана 439. тачка 1) ЗКП.

У преосталом делу поднетог захтева за заштиту законитости бранилац нумерише да су побијаним пресудама учињене и повреде закона из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП и члана 15 ЗКП и члана 16. став 5. ЗКП, које у смислу члана 485. став 4. ЗКП не представљају законом прописан разлог за подношење овог ванредног правног лека, па је у тим деловима Врховни суд поднети захтев за заштиту законитости оценио као недозвољен.

Из напред наведених разлога, Врховни суд је на основу одредбе члана 491. ЗКП и члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар – саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Председник већа – судија

Марија Рибарић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Татјана Вуковић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић