Врховни суд је у седници већа, испитујући захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног у смислу одредби члана 487. Законика о кривичном поступку, нашао:

Одредбом члана 484. ЗКП прописано је да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за његово подношење (члан 485. став 1. ЗКП). Када се захтев подноси због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1) ЗКП) окривљени преко свог браниоца, а и сам бранилац који у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени (члан 71. тачка 5) ЗКП), такав захтев може поднети само из разлога прописаних одредбом члана 485. став 4. ЗКП, дакле ограничено је право окривљеног и његовог браниоца на подношење захтева за заштиту законитости у погледу разлога због којих могу поднети овај ванредни правни лек и то таксативним набрајањем повреда закона које су учињене у првостепеном поступку и у поступку пред апелационим односно другостепеним судом и то због повреда одредаба члана 74, члана 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члана 439. тачка 1) до 3) и члана 441. став 3. и 4. ЗКП.

Одредбом члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП прописано је да ће Врховни касациони суд у седници већа решењем одбацити захтев за заштиту законитости, ако је недозвољен (члан 482. став 2, члан 483. и члан 485. став 4. ЗКП).

Бранилац окривљеног као разлог подношења захтева за заштиту законитости истиче повреде кривичног закона из члана 439. тачка 1) и 2) ЗКП, због којих је подношење захтева дозвољено окривљеном. Међутим, наведене повреде закона образлаже тако што оспорава и полемише са чињеничним утврђењима и оценом доказа датом од стране нижестепених судова, давањем сопствене оцене изведених доказа која је потпуно другачија од оне дате у побијаним пресудама. Ово стога што у захтеву наводи да се не може на несумњив начин утврдити да је окривљени извршио кривично дело које му је стављено на терет. Пре свега, није на поуздан начин утврђено својство окривљеног, као инвеститора, јер није доказано да је без грађевинске дозволе вршио било какве радње. Такође, није доказано да ли се објекат гради за потребе окривљеног, јер је парцела на којој се прави објекат у сувласништву, где је један од сувласника отац окривљеног који је и поднео захтев за легализацију објекта, затим да није утврђено да ли изливена плоча представља објекат за који је потребна грађевинска дозвола, да је отац окривљеног изводио радове, обилазио градилиште и ангажовао раднике. Бранилац напомиње да је инспектор поднео пријаву против окривљеног из разлога што његов отац није био присутан приликом његовог доласка по пријави, која околност доводи у сумњу став суда да је окривљени као инвеститор вршио грађевинске радове. Захтевом се истиче и да суду није презентован ни један материјални доказ о стању затеченог градилишта, нити је утврђено који су све радови изведени. Поред наведеног, према наводима захтева, време извршења кривичног дела је у директној супротности са свим изведеним доказима, а такође недостаје и умишљај код окривљеног који је навео да није примио никакво решење од инспектора.

Како, дакле, бранилац окривљеног у поднетом захтеву, као разлог побијања правноснажних пресуда, само формално означава повреду закона због које је подношење захтева дозвољено окривљеном, док суштински указује на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање и погрешну оцену доказа дату од стране нижестепених судова, а што не представља законски разлог због којег је, у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП, дозвољено подношење овог ванредног правног лека окривљеном и његовом браниоцу због повреде закона, то је Врховни суд захтев браниоца окривљеног оценио недозвољеним.

Из изнетих разлога Врховни суд је, на основу одредаба члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП у вези члана 485. став 4. ЗКП захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА - адвоката Ермедина Ћућевића одбацио.

Записничар – саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Председник већа – судија

Весна Зарић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Милена Рашић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић