Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Врховном јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку, те је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештења Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажна решења против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је, по оцени навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног ББ– адвоката Јовице Мијаљевића је основан.

По налажењу Врховног суда, основано бранилац окривљеног у поднетом захтеву указује на повреду закона из члана 441. став 4. ЗКП, јер је суд одлуком о трошковима кривичног поступка повредио закон, тиме што није признао трошкове приступа браниоца на саслушање саокривљених ВВ, ГГ и АА пред тужилаштвом.

Из списа предмета произилази да је против окривљеног ББ, између осталих, вођен кривични поступак због основане сумње да је извршио кривично дело злостављање и мучење из члана 137. став 3. у вези става 1. КЗ који је окончан доношењем решење Основног јавног тужилаштва КТ бр 1607/18 од 15.07.2024. године којим је одбачена кривична пријава пуномоћника оштећених поднета против осумњичених АА, ВВ, ББ и ГГ због кривичног дела злостављање и мучење из члана 137. став 3. у вези става 1. КЗ, јер је наступила застарелост кривичног гоњења.

Из образложења првостепеног и другостепеног решења у односу на које је поднет захтев за заштиту законитости произилази да окривљеном нису досуђени трошкови на име приступа браниоца саслушањима саокривљених ВВ, ГГ и АА из разлога што окривљеном не припада право на накнаду трошкова за наведене предузете радње, обзиром да закон не предвиђа и не прописује обавезу обавештења и позивања саокривљених и њихових бранилаца, као ни њихово обавезно присуство приликом саслушања саокривљених у истражном поступку, због чега у конретном случају присуство браниоца саслушању саокривљених није било нужно, обавезно и неопходно.

Одредбом члана 265. став 1. ЗКП прописано је да ће се, када се обустави кривични поступак или се оптужба одбије или се окривљени ослободи од оптужбе, изрећи у решењу, односно пресуди да трошкови кривичног поступка из члана 261. став 2. тачка 1) до 6) овог законика, нужни издаци окривљеног и нужни издаци и награда браниоца и пуномоћника (члан 103. став 3.), као и награда вештака и стручног саветника, падају на терет буџетских средстава суда.

Тарифним бројем 2. ставом 1. Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката прописано је да се под процесном радњом у смислу одредби Тарифног броја 2, 7. и 8. те тарифе, подразумева свака радња полиције, јавног тужиоца или суда о чијем предузимању се сачињава посебан записник, док је ставом 5. прописано да у случају када полиција, јавни тужилац или суд предузимају више процесних радњи истог дана пред истим органом, адвокату припада пуна награда за прву радњу, која му се увећава за по 50% од те награде за другу и сваку наредну појединачну радњу.

Окривљени има право на накнаду трошкова кривичног поступка који укључују нужне издатке и награду изабраног браниоца насталих поводом поступка у којем је кривична пријава против окривљених одбачена, обзиром да се одбачај кривичне пријаве из разлога прописаних одредбом члана 284. став 1. ЗКП, поистовећује са обуставом кривичног поступка, у погледу права окривљеног на накнаду трошкова.

Дакле, имајући у виду цитиране законске одредбе, као и чињеницу да окривљеном ББнису признати трошкови на име присуства браниоца адвоката Јовице Мијаљевића саслушањима саокривљених ВВ, ГГ и АА, које радње је у истом дану спровео исти орган – ОЈТ у Новом Пазару дана 12.02.2019. године и сачинио посебне записнике, то по оцени Врховног суда, нижестепена решења којима наведени трошкови нису признати и досуђени окривљеном донета су уз повреду закона из члана 441. став 4. ЗКП, а како се то основано у захтеву за заштиту законитости браниоца окривљених указује.

Због учињене повреде закона, Врховни суд је захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног ББ – адвоката Јовице Мијаљевић усвојио, укинуо првостепено и другостепено решење и предмет вратио на поновно одлучивање, да би се у поновном поступку, у складу са примедбама изнетим у овој пресуди донела правилна, јасна и на закону заснована одлука, при чему ће сагласно члану 11. Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката бити примењена Адвокатска тарифа која је важила у време доношења решења о одбачају кривичне пријаве КТ бр 1607/18 од 15.07.2024. године, када је фактички донета одлука о обавези накнаде трошкова кривичног поступка, при томе имајући у виду ступање на снагу измена Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката везано за вредност бода, а које се примењују од 05.07.2025. године.

Са изнетих разлога, Врховни суд је, на основу одредбе члана 492. став 1. тачка 1) ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Председник већа-судија

Весна Зарић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Милена Рашић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић