Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужени је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права позивајући се на члан 404. Закона о парничном поступку (посебна ревизија).

Према одредбама члана 404. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11, 49/13-УС, 74/13-УС, 55/14, 87/18, 18/20, 10/23; у даљем тексту: ЗПП), посебна ревизија је изузетно правно средство које се, због погрешне примене материјалног права, може изјавити против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом о коме, у вези с чланом 92. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, број 10/23), одлучује Врховни суд ценећи да ли постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, уједначавањем судске праксе или новим тумачењем права.

У конкретном случају, по оцени Врховног суда, нема правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, нити постоји потреба за новим тумачењем права. Предмет тражене правне заштите је накнада штете, а побијаном одлуком је потврђена првостепена пресуда у делу којим је тужбени захтев усвојен за износ од 79.658,00 динара. Врховни суд налази да у конкретном случају нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној, с обзиром да се ревизијом оспорава правилност и потпуност утврђеног чињеничног стања, а одлуке нижестепених судова о основаности тужбеног захтева засноване су на примени одговарајућих одредаба материјалног права. Тужени у изјављеној ревизији не наводи које је питање од општег интереса неопходно размотрити, нити разлог због кога би било потребно дати ново тумачење права, а није доказао ни да постоји различита судска пракса у истој чињеничној и правној ситуацији, због чега је одлучено као у ставу првом изреке, применом члана 404. ЗПП.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Одредбама ЗПП је прописано да се споровима мале вредности сматрају спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу који не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе (члан 468. став 1) и да против одлуке другостепеног суда којом је одлучено у спору мале вредности ревизија није дозвољена (члан 479. став 6).

Тужба у овој правној ствари је поднета 11.05.2022. године, а као вредност предмета спора означен је износ од 159.852,00 динара. Поднеском од 01.04.2024. године тужилац је смањио тужбени захтев на износ од 79.658,00 динара.

Како се у конкретном случају очигледно ради о спору мале вредности у коме вредност предмета спора не прелази динарску противвредност од 3.000 евра по срењем курсу НБС на да подношења тужбе, ревизија туженог није дозвољена, због чега је одбачена ставом другим изреке овог решења, на основу члана 413. ЗПП.

Председник већа - судија

Бранислав Босиљковић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић