Против става првог изреке правноснажне пресуде донете у другом степену тужиља је благовремено изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права.

Према члану 441. ЗПП ревизија је увек дозвољена у случају заснивања, престанка и утврђивања трајања радног односа.

Врховни суд је испитао побијану пресуду применом одредбе члана 408. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11... 10/23) и утврдио да ревизија тужиље није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је била у радном односу код тужене на неодређено време на радном месту ... . Скупштина општине Свилајнац на седници од 27.02.2019. године именовала је тужиљу на функцију вршиоца дужности директора ЈП СТЦ Природњачки центар Свилајнац из Свилајнца по спроведеном конкурсу најдуже до годину дана. Дана 27.02.2019. године тужиља је са ЈП СТЦ Природњачки центар Свилајнац закључила уговор о раду на одређено време у трајању од годину дана. Тужена је донела решење о мировању радног односа тужиљи број ../19 по ком решењу је одређено да тужиљи мирује радни однос од 01.03.2019. до 28.02.2020. године. Тужиља је са ЈП СТЦ Природњачки музеј Свилајнац дана 24.02.2020. године закључила анекс 1 уговора о раду на одређено време којим је, као вршилац дужности директора, засновала радни однос на одређено време до 28.08.2020. године. Тужиља се дана 26.02.2020. године обратила туженој са захтевом за мировање радног односа почев од 28.02.2020. до 28.08.2020. године. Тужена је о том захтеву одлучила решењем број ../20 од 20.03.2020. године тако што је одбила захтев тужиље са образложењем да се нису стекли услови за усвајање захтева и доношења решења о мировању радног односа јер тужиља уз захтев није доставила одлуку о избору односно, о именовању већ само анекс уговора о раду. Након пријема наведеног решења тужене, Надзорни одбор ЈП СТЦ Природњачки центар Свилајнац је анекс уговора од 16.03.2020. године ставио ван снаге наводећи да је уочена грешка у решењу уместо што је назначено да тужиља заснива радни однос на неодређено време требало да стоји „вршиоцу дужности директора продужава се радни однос на одређено време“. Против решења тужене којим је одбијен захтев за заснивање радног односа тужиља је покренула судски поступак. Пресудом Основног суда у Крагујевцу П1 362/20 од 24.08.2021. године њен захтев је одбијен. Дана 15.03.2020. године уведено је ванредно стање због короне које је трајало до 14.05.2020. године. Решењем тужене од 14.05.2020. године тужиљи је отказан уговор о раду од 02.11.2015. године због невраћања на рад у року од 15 дана од дана истека рока мировања радног односа. Скупштина општине Свилајнац је на седници од 15.05.2020. године утврдила престанак мандата тужиљи на место в.д. директора ЈП СТЦ Природњачки центар Свилајнац, а решењем председника Општине Свилајнац број 02/16-16/2020-III од 25.05.2020. године тужиља је постављена за помоћника председника Општине Свилајнац на одређено време до истека мандата председника општине.

При овако утврђеном чињеничном стању, првостепени суд је закључио да је тужбени захтев тужиље неоснован.

Аргументацију коју је дао првостепени суд у свему је прихватио и другостепени суд налазећи да је одредбом члана 179. став 1. тачка 3. Закона о раду прописано да послодавац може запосленом да откаже уговор о раду ако за то постоји оправдани разлог који се односи на радну способност запосленог и његово понашање и то: ако се не врати на рад код послодавца у року од 15 дана од дана истека мировања из члана 79. овог закона односно неплаћеног одсуства из члана 100. Даље, одредбом члана 52. ст. 2. и 3. Закона о јавним предузећима („Службени гласник РС“, бр. 15/16 и 18/19) прописано је да је период обављања функције вршиоца дужности директора одређен на рок од једне године као и да исто лице не може бити два пута именовано за вршиоца дужности директора. Одредбом члана 46. истог закона прописано је да мандат директора престаје истеком периода на који је именован оставком и разрешењем. Рок за враћање тужиље на рад код тужене је био 16.03.2020. године. Како је 15.03.2020. године проглашено ванредно стање, које је укинуто 06.05.2020. године, као и како је тужиља све време трајања ванредног стања знала да јој је решењем тужене од 12.03.2020. године одбијен захтев за мировање радног односа то је последњи радни дан рока за враћање на рад тужиље код тужене био 07.05.2020. године. Како се тужиља до 14.05.2020. године није вратила на рад код тужене, то је закључено да је оспорено решење о престанку радног односа 14.05.2020. године законито. Како је захтев за поништај отказа уговора о раду неоснован, то тужиља нема право да се врати на рад код тужене нити право на исплату штете из разлога што је у члану 191. став 1. Закона о раду предвиђено да је тај захтев акцесорне природе а његова судбина зависи од одлуке о главној ствари односно од захтева за поништај решења о отказу.

По оцени Врховног суда, нижестепени судови су правилно применили материјално право.

Наиме, према члану 52. ст. 2. и 3. Закона о јавним предузећима прописано је да период обављања функције вршиоца дужности директора не може бити дужи од једне године, као и да исто лице не може бити два пута изабрано за вршиоца дужности директора. Тужиљи је донето решење о мировању радног односа код тужене за период од годину дана. Тај рок је истекао. Тужиља није доставила одлуку о поновном избору на месту вршиоца дужности. Због ванредног стања које је трајало од 15.03.2020. године, а које је укинуто 06.05.2020. године, произлази да је тужиља требало да се врати на посао 07.05.2020. године. То није испоштовала. Знала је да је решењем од 13.03.2020. године одбијен захтев за мировање радног односа, а пресудом Основног суда у Крагујевцу П1 362/20 од 24.08.2021. године одбијен њен захтев за поништај тог решења, па произлази да је тужиља ушла у фазу када није могла да се служи одредбама члана 79. став 1. тачка 4. Закона о раду. Стога је правилно поступљено када је сходно члану 179. став 1. тачка 3. Закона о раду одлучено да тужиљи престаје радни однос и да јој се отказује уговор о раду.

Наводима ревизије не доводи се у сумњу правилност побијане одлуке. Не могу се прихватити као тачни наводи да је тужиља доставила сву потребну документацију за продужење мировања радног односа код тужене, подношењем захтева за продужење мировања радног односа а није приложила одлуку о именовању за вршиоца дужности. Нису прихватљиви наводи да тужиља није могла самовољно да напусти Природњачки музеј јер је то јавна функција и исту није могла да напусти све до избора новог законског заступника односно када одлуком Скупштине буде разрешена јер су ти наводи противни постојећим законским прописима који регулишу услове мировања радног односа због именовања на одређену функцију, уопште, у супротности са правима запослених.

Имајући у виду све напред изнето на основу члана 414. став 1. ЗПП одлучено је као у изреци.

Председник већа - судија

Гордана Комненић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић