Против правноснажног решења донетог у другом степену тужени су, због погрешне примене материјалног права, благовремено изјавили ревизију предвиђену чланом 404. ЗПП (посебна ревизија).

Ревизијски наводи, по оцени Врховног суда не оправдавају потребу да се о изјављеној посебној ревизији одлучује ради новог тумачења права.

Судска заштита државине пружа се према последњем стању државине и насталом сметању, при чему није од утицаја право на државину, правни основ државине и савесност држаоца (члан 78. став 1. Закона о основама својинскоправних односа). У судском поступку се расправљање о тужби због сметања државине ограничава само на расправљање и доказивање чињеница последњег стања државине и насталог сметања, а искључено је расправљање о праву на државину, о правном основу и савесности државине, или о захтевима за накнаду штете (члан 450. став 1. ЗПП).

Према члану 78. став 2. Закона о основама својинскоправних односа, и држалац коју је државину стекао силом, потајно или злоупотребом поверења има право на заштиту, осим према лицу од кога је на такав начин дошао до државине, ако од насталог сметања нису протекли рокови из члана 77. тог Закона.

Тужени у државинском спору може истаћи приговор манљивости тужиочеве државине, тврдећи да му је тужилац одузео државину силом, потајно или злоупотребом поверења, ако од дана сазнања да му је тужилац одузео државину до дана када је државину повратио није протекло више од 30 дана, односно ако од дана када је туженом државина одузета није протекло више од 1 године. По истеку ових рокова не може се расправљати о том приговору. Овај приговор, дакле, претпоставља да је тужилац раније одузео ствар туженом (силом, преваром, злоупотребом поверења), а затим тужени повратио државину (у субјективном року од 30 дана, односно објективном року од годину дана) и сада га тужилац тужи и тражи повраћај ствари. Тужиочева државина мора бити манљива према туженом, који је бивши и садашњи држалац и који је у законском року за самопомоћ повратио државину од тужиоца.

У конкретном случају, тужилац и његов правни претходник били су у државини спорног дела парцеле .../... КО ... – од катастарске међе са суседном парцелом .../... у истој катастарској општини и бетонске ограде пре него што су тужени постали власници означене суседне парцеле, који су такво фактичко стање затекли након куповине. Због тога се тужени у овом случају не могу успешно користити приговором манљивости државине тужиоца, јер никада нису били у поседу спорног дела парцеле .../... КО ... који им је тужилац одузео силом, преваром и злоупотребом поверења, а они су предузетом радњом рушења постојеће ограде и постављањем нове ограде на катастарској међи повратили државину, користећи се институтом самопомоћи у роковима из члана 77. Закона о основама својинскоправних односа.

О посебној ревизији тужених није потребно одлучивати ни ради уједначавања судске праксе. Пресуде Врховног касационог суда Рев 4295/2019 од 02.06.2021. године и Рев 716/2022 од 04.05.2023. године донете су у споровима за утврђење права својине на непокретности по основу одржаја. У означеним пресудама разматрана је савесност државине, битна за стицање права својине одржајем у смислу члана 28. став 2. и 4. Закона о основама својинскоправних односа, али не и за државински (посесорни) спор у смислу члана 78. став 1. наведеног Закона.

Из тих разлога, на основу члана 404. ЗПП у вези са чланом 420. став 1. и 6. тог Закона, одлучено је као у првом ставу изреке.

Одредбом члана 452. став 5. ЗПП прописано је да против решења донетих у парницама због сметања државине ревизија није дозвољена. Зато је, на основу члана 413. у вези члана 420. став 6. ЗПП, одлучено као у другом ставу изреке.

Председник већа - судија

Бранислав Босиљковић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић