Рев 16785/2025 3.1.4.16.4

Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 16785/2025
04.02.2026. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Бранке Дражић, председника већа, Марине Милановић и Весне Мастиловић, чланова већа, у парници тужилаца мал. АА и мал. ББ, обојица из села ..., које заступа законски заступник мајка ВВ из села ..., чији је пуномоћник Милун Гајић, адвокат из ..., против туженог ГГ из ..., Општина ..., чији је пуномоћник Стефан Ракоњац, адвокат из ..., ради издржавања, одлучујући о ревизији тужилаца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж2 295/25 од 23.07.2025. године, у седници одржаној 04.02.2026. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

УКИДАЈУ СЕ пресуда Апелационог суда у Крагујевцу Гж2 295/25 од 23.07.2025. године у делу става првог изреке којим је потврђена пресуда Вишег суда у Крушевцу П2 13/24 од 16.04.2025. године у ставовима другом и трећем изреке, и у ставу другом изреке и пресуда Вишег суда у Крушевцу П2 13/24 од 16.04.2025. године у ставовима другом и трећем изреке и предмет враћа Вишем суду у Крушевцу на поновно суђење.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Крагујевцу П2 13/24 од 16.04.2025. године, ставом првим изреке, обавезан је тужени да на име доприноса у издржавању мал. деце АА и ББ, месечно плаћа за АА износ од 15.000,00 динара а за ББ износ од 10.000,00 динара и то за АА почев од 01.01.2024. године па убудуће, а доспеле рате за њега за период од 01.01.2024. до 01.05.2024. године ће платити у износу од 60.000,00 динара, од маја 2024. године до априла месеца 2025. године платити у износу од 60.000,00 динара, од 01.05.2025. године па убудуће напред досуђени износ 15.000,00 динара до 05. у месецу за текући месец, а за ББ до 14.03.2024. године па убудуће и то тако што ће доспеле рате у периоду од 14.03.2024. године до 01.05.2024. године платити у износу од 15.000,00 динара, а од маја 2024. до априла 2025. године платити у износу од 24.000,00 динара, а од 01.05.2025. године па убудуће досуђени износ од 10.000,00 динара до 05. у месецу за текући месец, све уплатом на рачун законског заступника мајке ВВ. Ставом другим изреке, одбијен је тужбени захтев мал. АА, којим је тражено да се тужени обавеже да доприноси његовом издржавању у износу од још 5.000,00 динара месечно, почев од 01.01.2024. године па убудуће док за то постоје законски услови као и тужбени захтев мал. ББ којим је тражено да се тужени обавеже да доприноси његовом издржавању у износу од још 10.000,00 динара месечно, почев од 01.01.2024. године па убудуће, као и захтев да му се доспеле рате плате за период од 01.01.2024. године до 14.03.2024. године. Ставом трећим изреке, обавезан је тужени да тужиоцима накнади трошкове спора од 20.250,00 динара са законском затезном каматом почев од извршности пресуде па до исплате. Ставом четвртим изреке, одбијен је као неоснован предлог за одређивање привремене мере који су тужиоци поднели 21.03.2025. године.

Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж2 295/25 од 23.07.2025. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба мал. тужилаца и потврђена првостепена пресуда у ставовима другом, трећем и четвртом изреке. Ставом другим изреке, одбијен је захтев мал. тужилаца за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужиоци су благовремено изјавили ревизију из свих законом прописаних разлога, због којих се ревизија може изјавити.

Испитујући побијану пресуду у смислу члана 408. Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС“, бр.72/2011...18/2020 и 10/2023 – др закон, у даљем тексту: ЗПП) у вези члана 202. Породичног закона, Врховни суд је оценио да је ревизија основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју Врховни суд пази по службеној дужности, као ни остале битне повреде одредаба парничног поступка због којих се сходно одредбама члана 374. став 1. и 2. ЗПП, ревизија може изјавити.

Према утврђеном чињеничном стању, законска заступница тужилаца ВВ и тужени ГГ су родитељи мал. АА, рођеног ...2014. године и мал. ББ рођеног ...2024. године. Мал. АА похађа ... разред основне школе, има ... година, док мал. ББ има ... месеци, деца живе са мајком и полубратом ДД, старости ... година, сином законске заступнице тужилаца, у кући укупне површине 100 м2, који је мајка тужилаца купила и адаптирала. Тужиоци су правноснажном пресудом Вишег суда у Крушевцу П2 2/24 од 04.06.2024. године, поверени мајци на самостално вршење родитељског права. Мајка тужилаца је незапослена, ради повремене послове, тренутно у ... и зарађује од процента око 25.000,00 динара месечно, бави се и онлајн продајом гардеробе и на тај начин заради од 500 до 4000 динара месечно и прималац је социјалне помоћи. Тужени је од маја месеца 2024. године почео да доприноси издржавању мал. деце у укупном износу од 18.000,00 динара. Тужени живи у својој кући у селу .... са сином, бившом супругом и синовљевом породицом, ради у Предузећу „... – ...“, зарађује око 88.000,00 динара месечно, а пре тога је радио у својој аутомеханичарској радионици коју је затворио. Тужени нема другу обавезу издржавања. Током поступка утврђене су потребе у погледу издржавања тужилаца и туженог. Мајка тужилаца је опредељено навела све месечне трошкове издржавања које имају мал. тужиоци, али првостепени суд њеном исказу и наводима у погледу издржавања деце није поверовао већ је њихове укупне месечне потребе у погледу издржавања слободном оценом проценио на око 25.000,00 динара за тужиоца АА и око 20.000,00 динара за тужиоца ББ. Полазећи од таквог чињеничног стања, првостепени суд је обавезао туженог да за мал. тужиоца ББ на име свог доприноса за издржавање плати половину процењених месечних потреба, односно износ од 10.000,00 динара, а на име издржавања мал. тужиоца АА износ од 15.000,00 динара.

Другостепени суд је процену првостепеног суда у погледу висине месечних износа потребних за издржавање тужилаца прихватио, оценивши да су потребе утврђене у складу са одредбама члана 160. Породичног закона, те да су сходно одредби члана 162. став 3. истог закона могућности туженог да пружи издржавање тужиоцима правилно оцењени.

Међутим, по оцени Врховног суда основано се ревизијом указује да због погрешне примене материјалног права, чињенично стање на коме су нижестепене одлуке засноване није потпуно и правилно утврђено.

Наиме, чланом 160. став 1. Породичног закона, којим су прописани критеријуми за одређивање издржавања, прописано је да се издржавање одређује према потребама повериоца и могућностима дужника издржавања, при чему се води рачуна о минималној суми издржавања, па из ове законске одредбе произлази да је суд приликом одређивања висине доприноса за издржавање деце дужан да утврди које све потребе у погледу издржавања дете има, као и појединачни износ за задовољење сваке од тих потреба, на који начин ће добити збирни износ потребног издржавања на месечном нивоу, водећи при томе рачуна о минималној суми издржавања коју у виду решења о ценама услуга породичног смештаја за сваки месец доноси и објављује Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Када утврди укупну висину месечних трошкова издржавања, суд примењује критеријум прописан одредбом члана 160. став 3. Породичног закона којима се процењују могућности дужника издржавања да издржавање плати. У овом случају, нижестепени судови су пропустили да утврде укупне стварне месечне потребе мал. тужилаца у погледу издржавања већ је првостепени суд слободном проценом, без утемељења у било каквим чињеницама, проценио да мал. тужилац АА у погледу издржавања на месечном нивоу има укупне потребе од 25.000,00 динара а малолетни ББ од 20.000,00 динара, а побијаном одлуком оваква оцена укупне месечне суме издржавања за сваког од тужилаца је прихваћена. Нижестепени судови си имали у виду да је минимална сума издржавања коју утврђује министарство надлежно за породичну заштиту око 46.000,00 динара, међутим, досуђено је да тужени за мал. тужиоца АА плати мање од трећине, а за тужиоца ББ мање од четвртине овог износа, из чега произлази да није вођено рачуна о могућностима туженог, који нема другу обавезу издржавања да тужиоцима пружи издржавање, као што није узета у обзир ни чињеница да је вршење родитељског права над тужиоцима поверено њиховој мајци, да они живе са њом, те њој у допринос није урачуната брига и старање о деци, што нужно утиче на висину доприноса туженог у издржавању деце.

На основу изложеног, побијана пресуда је укинута у делу у коме је потврђена првостепена пресуда у ставу другом изреке, и првостепена пресуда у ставу другом изреке и предмет враћен првостепеном суду на поновно суђење.

У поновном поступку, првостепени суд ће поступити по примедбама из овог решења и на правилан и законом прописан начин утврдити потребе мал. тужилаца у погледу издржавања а затим донети нову и на закону засновану одлуку.

Како одлука о трошковима спора зависи од његовог коначног исхода, нижестепене пресуде су укинуте и у делу којим је одлучено о трошковима.

На основу изложеног применом одредбе члана 416. став 2. ЗПП, донета је одлука као у изреци.

Председник већа - судија

Бранка Дражић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић