Према члану 4. Закона о заштити права на суђење у разумном року, при одлучивању о правним средствима којима се штити право на суђење у разумном року уважавају се све околности предмета суђења, пре свега сложеност чињеничних и правних питања, целокупно трајање поступка и поступање суда, јавног тужилаштва или другог државног органа, природа или врста предмета суђења или истраге, значај предмета суђења или истраге по странку, понашање странке током поступка, посебно поштовање процесних права и обавеза, затим поштовање редоследа решавања предмета и законски рокови за заказивање рочишта и главног претреса и израду одлуке.

Полазећи од чињеница и околности овог случаја, Врховни суд сматра да је правилно поступио Управни суд када је одбио приговор предлагача ради убрзавања поступка у предмету тог суда У ћу 26019/23. Ово стога што је Управни суд од подношења тужбе активно предузимао радње у циљу остваривања процесних услова за одлучивање, будући да је наложио адвокату Милошу Димитријевићу да достави суду оригинал пуномоћја за заступање тужиље, по ком је он и поступио. Затим је послао тужбу на одговор туженом органу уз захтев за доставу списа, по ком је тужени орган поступио тек након 10 месеци, при чему уз одговор на тужбу није доставио решење којим је одлучено о жалби тужиље. Наиме, подношењем тужбе суду управни спор је само покренут, а да би могао да се води уз учешће обе супротстављене стране, морају бити испуњени одређени услови, међу којима је и прибављање одговора на тужбу и списа предмета. Тужени има и дужност да достави списе предмета да би увидом у њих суд био упознат са чињеничним стањем утврђеним у управном поступку. Како тужени није доставио тражени део списа који се односи на решење П 17660 од 04.10.2024. године којим је одлучено о жалби тужиље, то се трајање поступка у овој фази не може сматрати повредом права на суђење у разумном року, нити се може приписати у кривицу суда. У пракси Европског суда за људска права изражен је став да само она одлагања за која се држава може сматрати одговорном могу оправдати налаз да је прекорачен разумни рок (пресуда Napijalo против Хрватске од 13.11.2003. године, став 61, број представке 66485).

Осим тога, случајеви који према свим околностима имају посебан значај за подносиоца приговора или за њега постоји ризик због одуговлачења поступка, захтевају нарочиту марљивост у поступању, односно посебну и изузетну хитност, где се и реално краће време трајања поступка може сматрати неразумним. Ако је суд преоптерећен нерешеним предметима, изграђени стандарди Европског суда за људска права налажу да се предмети тада решавају по приритету или по посебном значају за подносиоца, а не по редоследу пријема предмета у суд. У овом конкретном случају, предмет управног спора није хитан, јер се не односи на остваривање права на пензију, већ на усклађивање пензије, што се према пракси Европског суда за људска права, коју прихватају Врховни суд и Уставни суд Србије, не може сматрати случајем који захтева нарочиту марљивост у поступању, односно посебну и изузетну хитност, због чега се решава према редоследу пријема у суд у складу са чланом 177. Судског пословника („Службени гласник РС“, бр. 110/09...18/22).

Приликом доношења одлуке Врховни суд је имао у виду да је приговор већ остварио своју сврху јер је довео до убрзавања поступка, с обзиром да је судија известилац навела да ће предмет бити решен у року од 9 месеци, при чему је од посебног значаја и чињеница да је решењем туженог органа П 17660 од 04.10.2024. године одлучено је о поднетој жалби, чиме је престала неизвесност предлагача о исходу поступка по жалби, што је и био разлог за покретање управног спора због ћутања управе.

Из наведених разлога, Врховни суд је, на основу одредбе члана 18. став 2. Закона о заштити права на суђење у разумном року, одлучио као у ставу првом диспозитива.

Врховни суд је у ставу другом диспозитива одбио захтев предлагача за накнаду трошкова поступка на основу члана 30. став 2. ЗВП сходном применом члана 153. став 1. ЗПП, јер предлагач није успела у поступку заштите права на суђење у разумном року.

Председник Врховног суда

Мирољуб Томић, с.р.

Поука о правном леку:

Против овог решења није дозвољена жалба

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић