У ИМЕ НАРОДА

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Јасмине Васовић, председника већа, Слободана Велисављевића, Милене Рашић, Александра Степановића и Бојане Пауновић, чланова већа, са саветником Ирином Ристић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА, због кривичног дела примање мита из члана 367. став 2. у вези члана 61. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног АА - адвоката Бојана Бончића, поднетом против правноснажних решења Вишег суда у Нишу Кв бр. 624/25 од 30.01.2026. године и Апелационог суда у Нишу 11Кж.2. 155/26 од 26.02.2026. године, у седници већа одржаној дана 05.05.2026. године, једногласно је донео

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ, као неоснован, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА - адвоката Бојана Бончића, поднет против правноснажних решења Вишег суда у Нишу Кв бр. 624/25 од 30.01.2026. године и Апелационог суда у Нишу 11Кж.2. 155/26 од 26.02.2026. године.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Нишу Кв бр. 624/25 од 30.01.2026. године одбијена је као неоснована молба браниоца окривљеног АА од 15.12.2025. године прецизирана дана 22.01.2026. године.

Решењем Апелационог суда у Нишу 11Кж.2. 155/26 од 26.02.2026. године одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног АА изјављена против решења Вишег суда у Нишу Кв бр. 624/25 од 30.01.2026. године.

Против наведених правноснажних решења донетих у поступку по молби осуђеног за престанак правних последица осуде, бранилац окривљеног АА - адвокат Бојан Бончић поднео је захтев за заштиту законитости у смислу члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји захтев за заштиту законитости, побијана решења укине и предмет врати на поновно одлучивање са налогом да се испита испуњеност услова из члана 101. КЗ.

Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Врховном јавном тужиоцу и на седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештења Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажна решења против којих је поднет захтев за заштиту законитости, те је након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Бранилац окривљеног АА у захтеву за заштиту законитости указује на повреду закона из члана 439. тачка 2) ЗКП у вези члана 101. КЗ, наводима да су побијана решења заснована на погрешној правној квалификацији последица које погађају осуђеног, као и на погрешном разумевању односа између правних последица осуде и мера безбедности, услед чега је дошло до погрешне примене материјалног права на штету осуђеног. Правна последица осуде се састоји у престанку или губитку одређених права као и у забрани стицања одређених права, као што су вршење јавних функција, обављања одређеног занимања или добијања одређених дозвола или одобрења, оне наступају по сили закона, али закон изричито предвиђа могућност њиховог престанка одлуком суда, који је приликом одлучивања о престанку правних последица осуде дужан да цени понашање осуђеног након осуде, протек времена од издржане казне, као и друге околности које указују на оправданост престанка тих последица, што је овде свакако случај. За разлику од тога, мере безбедности представљају посебан институт кривичног права које има превентивни карактер и траје док постоје разлози због којих је изречена, при чему се њихов режим уређује посебним законским одредбама. По ставу одбране, управо су у том делу нижестепени судови, у конкретном случају, погрешно применили закон на штету окривљеног, јер су одбили молбу браниоца без претходног правилног утврђивања правне природе последице која погађа осуђеног, односно без разматрања да ли се ради о правној последици осуде у смислу КЗ, већ су исту аутоматски подвели под режим мере безбедности и посебних законских одредби. На описани начин нижестепени судови су фактички поистоветили правне последице осуде са мерама безбедности, иако се ради о два различита правна института са различитим циљевима, правним дејствима и условима примене.

Изнете наводе захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Врховни суд оцењује као неосноване.

На наведену повреду закона одбрана окривљеног указивала је и у жалби изјављеној против првостепеног решења, а другостепени суд је нашао да су ти жалбени наводи неосновани и о томе, у образложењу на страни 1, став пет и страни 2, дао јасне разлоге, које Врховни суд у свему прихвата и, у смислу одредбе члана 491. став 2. ЗКП, на те разлоге и упућује.

Уједно, Врховни суд указује да су тачни наводи захтева да приликом одлучивања суд треба да има у виду понашање осуђеног током издржавања казне, као и његово понашање после осуде, али и друге околности од којих зависи оправданост престанка правне последице осуде, у смислу члана 101. став 2. КЗ. Међутим, Врховни суд истовремено указује да је природа кривичног дела за које је окривљени АА осуђен – продужено кривично дело примање мита из члана 367. став 2. у вези члана 61. КЗ коруптивно кривично дело учињено са умишљајем ради стицања противправне имовинске користи које је окривљени учинио као службено лице у КПЗ Ниш. Услов за издавање лиценце из одредбе члана 182. став 2. тачка 4. Закона о здравственој заштити односи се на осуду за било које умишљајно кривично дело за које је осуђеном изречена казна затвора у трајању од 1 године или тежа казна. У конкретном случају, ради се о осуди за кривично дело које је учињено у вези обављања стоматолошке делатности, а молбом осуђеног се тражи престанак правних последица осуде, како би окривљени могао да добије лиценцу за рад као стоматолог. И по ставу Врховног суда, последица овог кривичног дела се не исцрпљује у прибављеној имовинској користи, већ се огледа и у нарушавању поверења јавности у здравствени систем и интегритет лекарске професије.

Из изнетих разлога, на основу члана 491. ЗКП, Врховни суд је донео одлуку као у изреци ове пресуде.

Записничар - саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Председник већа - судија

Ирина Ристић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Јасмина Васовић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић