Врховни суд, у већу састављеном од судија: Весне Субић, председника већа, Радославе Мађаров и Јасмине Симовић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Бранимир Пешић, адвокат из ..., против тужених Јавно пољопривредно предузеће „Србијаводе“ Београд – Водопривредни центар „Морава“ Ниш и Општине Алексинац, коју заступа Правобранилаштво Општине Алексинац, ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужене Општине Алексинац изјављеној против пресуде Вишег суда у Нишу Гж 5127/22 од 27.12.2024. године, у седници одржаној 06.03.2026. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужене Општине Алексинац изјављена против пресуде Вишег суда у Нишу Гж 5127/22 од 27.12.2024. године.

ОДБИЈА СЕ, као неоснован, захтев тужиоца за накнаду трошкова ревизијског поступка.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Нишу Гж 5127/22 од 27.12.2024. године, преиначена је пресуда Основног суда у Алексинцу П 315/2022 од 09.06.2022. године, тако што је обавезан тужени ЈВП „Србијаводе“ Београд - Водопривредни центар „Морава“ Ниш да тужиљи солидарно са туженом Општином Алексинац, која је већ обавезана правноснажном пресудом Основног суда у Алексинцу П 123/19 од 19.02.2020. године, на име накнаде штете причињене на кат.парц. број ..., уписаној у ЛН број ... за КО ... за 2016. годину исплати 2.165,24 динара са законском затезном каматом од 06.01.2020. године до исплате, док је одбијен као неоснован тужбени захтев за вишак од досуђеног до траженог износа од 4.213,44 динара са законском затезном каматом од 07.02.2019. године и за законску затезну камату од досуђени износ за период од 07.02.2019. године до 06.01.2020. године; обавезани су тужени да тужиљи на име накнаде штете причињене на кат.парц. број ..., уписаној у ЛН број ... за КО ... за 2017. годину солидарно исплате 4.446,00 динара и за 2018. годину 4.213,44 динара са законском затезном каматом од 06.01.2020. године до исплате, а одбијен је као неоснован тужбени захтев за законску затезну камату на досуђене износе накнаде штете за период од 07.02.2019. године до 06.01.2020. године; одбијен је као неоснован тужбени захтев у делу којим је тужиља тражила да се обавежу тужени да јој на име накнаде штете причињене на кат.парц. број ..., уписане у ЛН број ... за КО ... за 2019. годину солидарно исплате 4.446,00 динара са законском затезном каматом од 07.02.2019. године до исплате; укинута је првостепена пресуда у ставу другом изреке, у делу у којем је у односу на тужену Општину Алексинац одбијен тужбени захтев којим је тражено да се обавеже тужена Општина Алексинац да тужиљи солидарно са ЈВП „Србијаводе“ Београд - Водопривредни центар „Морава“ Ниш на име накнаде штете за 2016. годину исплати 2.165,24 динара са законском затезном каматом од 06.01.2020. године до исплате и у том делу је одбачена тужба; обавезани су тужени да тужиљи солидарно на име трошкова поступка исплате 120.332,00 динара са законском затезном каматом од извршности до исплате.

Против пресуде донете у другом степену, правноснажног дела, тужена Општина Алексинац је благовремено изјавила ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешне примене материјалног права и погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања.

Испитујући дозвољеност ревизије применом члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Према члану 468. став 1. и став 4. ЗПП, спорови мале вредности су спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, као и спорови у којима предмет тужбеног захтева није новчани износ, а вредност предмета спора коју је тужилац у тужби навео не прелази поменути износ.   

Чланом 479. став 6. ЗПП прописано је да у поступцима у споровима мале вредности против одлуке другостепеног суда ревизија није дозвољена.

Како се у конкретном случају ради о спору мале вредности у коме је вредност предмета спора испод динарске противвредности 3.000 евра, ревизија тужене Општине Алексинац није дозвољена, у смислу члана 479. став 6. ЗПП. У споровима мале вредности дозвољеност ревизије се не цени према одредби члана 13. став 1. тач. 2. и 3. Закона о изменама и допунама Закона о парничном поступку („Службени гласник Републике Србије“, број 55/14), односно новелираној одредби члана 403. став 2. тачке 2. и 3. ЗПП, па преиначење првостепене пресуде од стране другостепеног суда није од утицаја на дозвољеност изјављене ревизије.

На основу члана 413. ЗПП, одлучено је као у ставу првом изреке овог решења.

Врховни суд је одбио захтев тужиље за накнаду трошкова ревизијског поступка  на име ангажовања пуномоћника адвоката за састав одговора на ревизију, јер тај трошак није био нужан за вођење ове парнице, о чему је суд одлучио на основу одредбе члана 154.ЗПП у ставу другом изреке.

Председник већа - судија

Весна Субић,с.р.

 

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић