Решењем Вишег суда у Пожаревцу Гж 437/25 (2022) од 09.07.2025. године, ставом првим изреке, делимично је одбијена, као неоснована жалба туженог и потврђено првостепено решење у делу става првог изреке којим је утврђено да је тужени сметао тужиоца у последњем мирном и фактичком поседа делу кп бр. ... КО ... у наведеним мерама и границама, на тај начин што је крајем јуна 2022. године без знања, одобрења и сагласности тужиоца пољопривредним машинама косачицом, самоходком, сакупљачем сена „Сунце“, балирком и трактором „Раковица“ са приколицом из своје парцеле кп бр. ... преко постојећег пролаза а преко кп бр. ... КО ... ушао у парцелу тужиоца на североисточном крају кп бр. ... КО ... и точковима радних машина газио ливадску непокошену траву, а потом ушао у своје парцеле кп бр. ... и кп бр. ... обе у КО ... , на којима је обављао пољопривредне радове кошење, сакупљање, балирање и превоз сена до свог домаћинства кп бр. ... КО ..., на који начин је онемогућио тужиоца у несметаном и мирном коришћењу дела кп бр. ... КО ... на начин како је то до тада користио; у ставу другом и трећем изреке. Ставом другим изреке, делимично је усвојена жалба туженог и првостепено решење преиначено у делу става првог изреке којим је усвојен тужбени захтев да је тужилац за сметање сазнао 01.07.2022. године па је исти у овом делу одбијен, као неоснован, а преиначена је и одлука о трошковима поступка садржана у ставу петом изреке првостепеног решења и обавезан тужени да на име трошкова парничног поступка исплати тужиоцу износ од 528.175,00 динара.

Против правноснажног решења донетог у другом степену, тужени је благовремено изјавио ревизију, због погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучи као изузетно дозвољеној.

Тужилац је поднео одговор на ревизију.

Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије на основу члана 404. став 2. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11...10/23) у вези члана 92. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“ бр. 10/23), Врховни суд је оценио да не постоји потреба да се размотре правна питања од општег интереса, правна питања у интересу равноправности грађана, нити је потребно уједначавање судске праксе нити ново тумачење права, узимајући у обзир врсту спора, садржину тражене судске заштите, начин пресуђења и разлоге које је другостепени суд дао за своју одлуку. Наиме, правноснажним решењем одлучено је о захтеву тужиоца за заштиту од сметања државине, тако што је делимично усвојен тужбени захтев уз примену одредби материјалног права, Закона о основама својинскоправних односа, који се примењује на тужбене захтеве у овој врсти спорова, због чега по оцени Врховног суда у овом случају нису испуњени услови за одлучивање о ревизији туженог, као изузетно дозвољеној.

Испитујући дозвољеност ревизије применом члана 410. став 2. тачка 5. у вези члана 420. став 6. ЗПП, Врховни суд је утврдио да је ревизија недозвољена.

Чланом 452. став 5. ЗПП, прописано је да против решења донетих у парницама због сметања државине ревизија није дозвољена.

С обзиром на то да се у овом случају ревизијом побија одлука донета у парници због сметања државине, то следи да ревизија није дозвољена, јер је изјављена против одлуке против које се по закону не може изјавити, са којих разлога је применом члана 413. у вези члана 420. став 6. ЗПП, Врховни суд одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Добрила Страјина, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић