Одредбом члана 404. став 1. ЗПП прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, уједначи судска пракса или да ново тумачење права. Према ставу 2. те одредбе, о дозвољености и основаности ревизије из става 1. тог члана одлучује Врховни суд у већу од пет судија.

Предмет овог спора је захтев тужиоца за утврђење права својине по основу одржаја на делу парцеле ... КО ... , у одређеним мерама и границама. Тужба је поднета као противтужба у парници коју су тужени, сувласници означене парцеле, покренули 07.12.2022. године ради предаје у државину њеног дела.

По оцени Врховног суда, у овом спору нема правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана. Уз ревизију нису приложене правноснажне судске одлуке које би, због другачијег пресуђења у истим или битно истоветним чињенично-правним споровима, оправдавале потребу да се о посебној ревизији тужених одлучује ради уједначавања судске праксе. Нема места одлучивању о посебној ревизији ни ради новог тумачења права, одредбе члана 28. став 4. у вези одредбе члана 72. став 2. и 3. Закона о основама својинско-правних односа, чијом применом су нижестепени судови усвојили тужбени захтев јер су утврдили да се тужилац налази у несметаној и савесној државини спорног дела предметне парцеле дуже од 20 година, у којој га нико (до подношења тужбе сувласника парцеле за предају тог дела) није ометао.

Тврдња ревидента да је предметна парцела била у друштвеној својини УТП „Србија“ из Пирота, до њене продаје извршене у стечајном поступку тог предузећа, и да се зато рок за стицање својине одржајем из члана 28. став 4. Закона о основама својинско-правних односа могао рачунати од 04.07.1996. године - дана почетка примене Закона о изменама и допунама Закона о основиим својинско-правним односима, којим је брисана забрана стицања својине одржајем на ствари у друштвеној својини (члан 29. Закона о основним својинско-правним односима) је тачна, али у конкретном случају не оправдава потребу да се о посебној ревизији одлучује ради новог тумачења права, нити би примена те одредбе довела до другачије одлуке у овој правној ствари. Законски рок за стицање права својине на туђој непокретности по основу савесног одржаја истекао је 04.07.2016. године, пре подношења тужбе којом је од тужиоца тражена предаја спорног дела парцеле у посед, чијим пријемом је тужилац постао несавестан држалац.

Ревизијски наводи да је тужилац постао несавестан још током 2008. године, када га је ранији власник спорног земљишта упозорио да држи део његове парцеле и иницирао закључење судског поравнања су чињеничне природе и зато без утицаја на дозвољеност посебне ревизије тужених, која се може изјавити само због погрешне примене материјалног права. Наводима ревидента о погрешном ставу другостепеног суда о преклузији доказа о тим чињеницама у жалбеном поступку, указује се на битну повреду одредаба парничног поступка из члана 374. став 1. у вези члана 372. став 1. ЗПП учињену у другостепеном поступку, која није законски разлог за посебну ревизију.

Стога је, на основу члана 404. ЗПШ, одлучено као у првом ставу изреке.

Ревизија тужених није дозвољена ни на основу члана 403. став 3. ЗПП. Вредност предмета спора је у тужби одређена износом од 10.000,00 динара, који не прелази вредност која је по наведеној законској одредби меродавна за дозвољеност ревизије. Због тога је на основу члана 410. став 2. тачка 5. и члана 413. ЗПП, одлучено као у другом ставу изреке.

Председник већа - судија

Бранислав Босиљковић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић