
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев2 2945/2025
02.09.2026. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Марине Милановић, председника већа, Весне Мастиловић, Мирјане Андријашевић, Владиславе Милићевић и Гордане Комненић, чланова већа, у парници тужиље АА из села ..., општина ..., чији је пуномоћник Горан Ђорђевић, адвокат из ..., против туженог Здравствени центар Сурдулица, са умешачем на страни туженог ББ из ..., чији је пуномоћник Драган Антић, адвокат из ..., ради утврђења ништавости, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 177/2024 од 21.03.2024. године, у седници већа одржаној 02.09.2026. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 177/2024 од 21.03.2024. године, као изузетно дозвољеној.
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиље изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 177/2024 од 21.03.2024. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж1 177/2024 од 21.03.2024. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба тужиље и потврђена пресуда Основног суда у Сурдулици П1 94/22 од 06.10.2023. године, у ставу првом изреке, којим је одбијен као неоснован тужбени захтев да се утврди да је ништава Одлука туженог од 23.05.2022. године. Ставом другим изреке, укинуто је решење о трошковима парничног поступка, садржано у ставу другом изреке првостепене пресуде и у том делу предмет враћен првостепеном суду на поновно одлучивање.
Против наведене пресуде донете у другом степену, у правноснажном делу, тужиља је благовремено изјавила ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучи као изузетно дозвољеној, применом члана 404. Закона о парничном поступку.
Тужени је поднео одговор на ревизију.
Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије, на основу члана 404. став 2. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС”, бр. 72/2011...10/2023, у даљем тексту: ЗПП) Врховни суд је оценио да нема места одлучивању о ревизији као изузетно дозвољеној на основу одредбе става 1. тог члана, јер не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, као ни потреба уједначавања судске праксе или новог тумачења права.
Правноснажном пресудом, у побијаном делу, применом материјалног права из одредби Закона о здравственој заштити („Службени гласник РС“, бр. 25/2019) оцењен је неоснованим тужбени захтев да се утврди да је ништава Одлука туженог од 23.05.2022. године, којом је умешач на страни туженог др ББ, упућена на специјализацију из ... за потребе ОЈ Општа болница Сурдулица, јер је испуњавала услове интерног конкурса од 29.03.2022. године за доделу специјализације из ове области, за разлику од тужиље која у тренутку расписивања и објављивања конкурса за доделу специјализације није испуњавала све кумулативно прописане услове за стручно усавршавање - специјализацију, јер иако је завршила приправнички стаж и положила стручни испут није имала заснован радни однос код туженог на неодређено време, већ је била на пробном раду у трајању од шест месеци.
Имајући у виду садржину тражене правне заштите, чињенице утврђене у поступку и начин пресуђења, Врховни суд је оценио да је другостепена одлука у складу са праксом ревизијског суда и правним ставовима израженим у одлукама Врховног суда, у којима је одлучивано о истоветним захтевима странака, са истим или сличним чињеничним стањем и правним основом, због чега нема услова за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној, а ради разматрања правног питања општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе или новог тумачења права, па је применом члана 404. ЗПП одлучено као у ставу првом изреке.
Испитујући дозвољеност ревизије, у смислу члана 410. став 2. тачка 5, у вези са чланом 441. ЗПП, Врховни суд је оценио да ревизија није дозвољена.
Одредбом члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП је прописано да ревизија није дозвољена ако је изјављена против пресуде против које по закону не може да се поднесе.
Одредбом члана 441. ЗПП прописано је да је ревизија дозвољена у парницама о заснивању, постојању и престанку радног односа.
Ван ових радних спорова ревизија није дозвољена, осим у случају када се тужба односи на новчано потраживање у ком случају се за дозвољеност ревизије примењују исти услови као и у имовинскоправним споровима који се односе на новчано потраживање (члан 403. став 3. ЗПП).
Имајући у виду да се тужбени захтев не односи на заснивање, постојање или престанак радног односа, односно да се не ради о парници из радног спора у смислу члана 441. ЗПП код које је ревизија увек дозвољена, као и да се тужбени захтев не односи на новчано потраживање, Врховни суд је оценио да ревизија није дозвољена, због чега је применом члана 413. ЗПП одлучио као у ставу другом изреке.
Председник већа - судија
Марина Милановић,с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић

.jpg)
