Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 14221/2024
22.04.2026. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Бранке Дражић, председника већа, Марине Милановић и Весне Мастиловић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Божо Бјелановић, адвокат из ..., против тужене ББ из ..., чији је пуномоћник Милица Кулиџан, адвокат из ..., ради утврђења, одлучујући о ревизији тужене, изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж 3612/23 од 22.02.2024. године, у седниици одржаној 22.04.2026. године, донео је

П Р Е С У Д У

ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Апелационог суда у Новом Саду Гж 3612/23 од 22.02.2024. године у делу става првог изреке, којим је делимично усвојена жалба тужиоца изјављена против пресуде Основног суда у Кикинди П 335/22 од 12.10.2023. године, у ставовима другом, трећем и ставу петом изреке тако што се одбија као неоснована жалба тужиоца и потврђује пресуда Основног суда у Кикинди П 335/22 од 12.10.2023. године у делу става првог изреке, којим је одбијен тужбени захтев да се утврди да је заједничка својина парничних странака ½ дела непокретности уписане у ЛН бр... КО Кикинда, парц.бр..., земљиште под зградом – објектом у ул. ... број .., површине 1 ар 29 м2 (зграда број 1), земљиште уз зграду – објекат у ул. ... површине 3 ара 82 м2, са породичном стамбеном зградом саграђеном на истој парцели и да се обавеже тужена да трпи да се парничне странке упишу као носиоци права заједничке својине на ½ наведене некретнине у катастру непокретности и у ставу другом изреке и ОДБИЈА захтев тужиоца за накнаду трошкова жалбеног поступка у износу од 9.000,00 динара.

ОБАВЕЗУЈЕ СЕ тужилац да туженој накнади трошкове ревизијског поступка у износу од 21.800,00 динара у року од 15 дана од дана пријема преписа пресуде.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Кикинди П 335/22 од 12.10.2023. године, одбијен је тужбени захтев којим је тужилац тражио да се утврди да је некретнина уписана у ЛН бр... у КО Кикинда, ближе описана у изреци првостепене пресуде заједничка својина тужене и тужиоца, да се обавеже тужена да трпи да се парничне странке упишу као носиоци права заједничке својине на овој непокретности у катастру непокретности на основу те пресуде и да се тужена обавеже да тужиоцу накнади трошкове спора, а тужилац је обавезан да туженој на име трошкова спора исплати износ од 68.900,00 динара.

Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж 3612/23 од 22.02.2024. године, ставом првим изреке, жалба тужиоца је делимично усвојена а делимично одбијена, ставом другим изреке преиначена је првостепена пресуда тако што је утврђено да је заједничка својина парничних странака ½ дела непокретности уписана у ЛН бр... КО Кикинда, ближе описана у том ставу изреке и обавезана тужена да трпи да се парничне странке упишу као носиоци права заједничке својине на ½ наведене некретнине у катастру непокретности на основу те пресуде. Ставом трећим изреке, одлучено је да свака странка сноси своје трошкове парничног поступка. Ставом четвртим изреке, првостепена пресуда је потврђена у преосталом делу одлуке о тужбеном захтеву. Ставом петим изреке, обавезана је тужена да тужиоцу накнади трошкове жалбеног поступка у износу од 9.000,00 динара.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужена је благовремено изјавила ревизију, побијајући је у ставовима првом, другом, трећем и петом изреке, због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Испитујући побијану пресуду у смислу члана 408. у вези члана 403. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС“, бр.72/2011....18/2022 и 10/23 - др. закон, у даљем тексту: ЗПП) Врховни суд је оценио да је ревизија основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности, а у поступку пред другостепеним судом нису учињене ни друге битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374. став 1. и 2. ЗПП, због којих се ревизија може изјавити.

Према утврђеном чињеничном стању, тужилац и тужена су били у браку од 1981. године до 2021. године. Од заснивања брачне заједнице живели су заједно са бабом тужене у њеној кући као једна породица. Дана 29.03.1985. године, тужена је као давалац издржавања са бабом ВВ као примаоцем издржавања закључила уговор о доживотном издржавању који је оверен пред Општинским судом у Кикинди под Ов 2991/85 од 06.08.1985. године. Овим уговором тужена се обавезала да бабу издржава на начин ближе описан у уговору, а заузврат јој је баба након своје смрти оставила у власништво некретнину уписану у зкњ улошку бр. .. у КО Кикинда, кућа у ул. ... број .., саграђена на парцели ... У време закључења уговора прималац издржавања је била власник ½ дела напред наведене некретнине. Након закључења уговора о доживотном издржавању прималац издражвања је живела три године. Тужена је испуњавала уговорне обавезе и у томе јој је помагао тужилац који је куповао дрва и угаљ из заједничких средстава. Када је прималац издржавања била болесна тужена није радила како би је неговала, а трошкове сахране сносили су заједно. Решењима Општинског суда у Кикинди О 818/88 и О 919/88 оба од 02.12.1988. године, расправљена је заоставштина пок. ВВ, бабе тужене и ГГ, деде тужене, заоставштина је уручена њиховој ћерки ДД мајци тужене као законској наследници, те је она тако постала искључиви власник куће уписане у зкњ улошку бр. .. у КО Кикинда саграђеној на кп ... Ту непокретност ДД је поклонила туженој уговором о поклону који су закључиле и овериле пред Општинским судом у Суботици под Ов 570/89. Тужена је на основу уговора о поклону уписана ЛН .. КО Кикинда као власник 1/1 дела, породичне стамбене куће у улици ... број .., у Кикинди, саграђене на парцели ... Тужиоцу је било познато да тужена није стекла овде спорну непокретност уговором о доживотном издржавању, већ уговором о поклону и са уговором о поклону се сагласио.